Колико совјетских грађана је заправо страдало у Другом светском рату?

Јосиф Стаљин је 1946. године, као одговор на Черчилов Фултонски говор, који је означио почетак хладног рата, споменуо Велики Отаџбински рат (тако Руси називају рат против нацистичке Немачке) и изјавио да је „због немачке инвазије Совјетски Савез неповратно изгубио... око 7 милиона људи“. Тада је Совјетски Савез по први пут изнео званичан податак о броју жртава. Међутим, била је то само лажна информација. 

Број жртава расте  

„Стаљину је заправо био познат другачији статистички податак: 15 милиона жртава. Овај број наводи се у извештају који је добио почетком 1946. године од комисије под руководством председника Државног комитета за планирање Николаја Вознесенског“, истиче професор Виктор Земсков са Института за руску историју. Земсков претпоставља да је Стаљин желео да сакрије реалне губитке како од совјетских грађана, тако и од света. Није, наиме, желео да се стекне утисак да је СССР као држава због рата ослабљен.

Ипак, званична процена од 7 милиона није дуго била на снази, јер је већина совјетских грађана била уверена да је та цифра сувише мала. 1965. године Никита Хрушчов, који је наследио Стаљина као вођа СССР-а, навео је већу цифру од 20 милиона. То је била бројка која је важила као званична процена броја жртава све до распада Совјетског Савеза. И Леонид Брежњев се придржавао овог податка, додајући уз 20 милиона одредницу „преко”.

И Хрушчов и Брежњев користили су притом фразу „рат је земљу коштао...“ како би сабрали све жртве, не раздвајајући погинуле на бојном пољу, жртве немачке окупације, оне које су умрли од глади и т.д.

После распада Совјетског Савеза цифра је поново порасла. Према последњим проценама, на које се руске власти званично позивају, укупни губици (како међу војницима тако и међу цивилима) достижу 26,6 милиона људи. То је данашња званична процена губитака (2019. године), односно бројка коју руски званичници спомињу на Дан Победе, на комеморацијама и сл.

Ђаво се крије у ситницама

Када се говори о овим бројкама, не мисли се на читав Други светски рат, већ само на рат између СССР-а и нацистичке Немачке од 1941. до 1945. године, не рачунајући  совјетске операције од 1939. до 1941. (упад у Пољску и Зимски рат против Финске) ни Совјетско-јапански рат 1945.

Друга важна напомена је да званична процена, коју је 2015. објавило Министарство одбране, жртве (26,6 милиона људи) дели на две категорије:

- Око 12 милиона војника је погинуло на бојном пољу, заробљено (није се вратило из заробљеништва) или нестало.

- Остатак (око 14,6 милиона људи) били су цивили који су страдали на окупираним територијама, насилно су одведени у Немачку (одакле се нису вратили) или су умрли од глади, болести и т. д.

Да ли су губици били још већи?

Процењених 26,6 милиона жртава данас је званичан податак, али постоје и друга мишљења. Иако је Велики отаџбински рат завршен пре скоро 75 година, рат цифрама и даље траје, при чему различити историчари предлажу различите методе процене.

С једне стране, с времена на време се појављују верзије које сугеришу да се ради о већим губицима од званичних података. На пример, 2017. године посланик руске Думе Николај Земцов је изјавио да је „СССР неповратно изгубио скоро 42 милиона људи због фактора везаних за [Велики отаџбински] рат”. Ова верзија је, међутим, под знаком питања. Земцов је, наиме, овом огромном бројком обухватио не само људе који су изгубили живот, него и ону децу која због рата нису рођена, што је, сматрају професионални демографи, тешко прихватљиво.

Или је у питању претеривање?

Са друге стране, постоје и они који сматрају да је 26,6 милиона само по себи већ претеривање. У чланку из 2015. године Виктор Земсков наводи да је процена броја погинулих у рату (11,5 - 12 милиона) тачна, али да је број жртава међу цивилима због ратних фактора претеран: „Овај статистички податак обухвата и повећан морталитет у совјетској позадини због лоше исхране, исцрпљености и сл... Не слажем се са таквим приступом“.

Према Земскову, у овом случају тешко је разликовати смрт насталу због рата и смрт због природних узрока.  Зато он сматра да би историчари ради прецизности требало да рачунају само цивиле који су у рату изгубили живот, тј. које су Немци директно убили или су страдали у бомбардовањима или умрли у Опсади Лењинграда, што чини око 4,5 милиона жртава. Када се то сабере са погинулима на бојном пољу, добијамо процену од 16 милиона жртава. Па ипак, званично је прихваћена већа цифра.

Мада расправа о методама процене може трајати вечно, једно је сигурно: у Великом отаџбинском рату СССР је изгубио много људи (а били су то пре свега мушкарци и жене на врхунцу животне снаге), али притом је свет спасао од немачког нацизма. Цена победе била је огромна, а цену пораза се не усуђујемо ни да замислимо.