Колико је вредео људски живот у Старој Русији и Руском царству?

Право на живот није одувек спадало међу основна људска права. У Средњем веку, када су људи били подељени на класе на основу свог порекла и богатства, неки су били незамењиви, док су животи других били „јефтинији” или „скупљи”.

Стара Русија

„Суђење у време Старе Русије” Ивана Билибина

Приватна колекција

Руска правда, најстарији познати законски документ из Кијевске Русије, дефинисала је одређене новчане казне за убиство неких класа људи. Овај законик је све до 15. века важио за руску владајућу класу, сељаке и грађане.

Казне су се наплаћивале у гривнама. Гривна (што је било око 150-200 грама сребра)  била је у Кијевској Русији јединица за тежину, али и монета. Гривна је имала велику вредност.  За једну гривну могли сте да купите цело село од 5-6 кућа или здравог коња утренираног за битке. Пола гривне је износила годишња плата кмета. 

„На двору руског кнеза”, Аполинарија Васњецова

Државни историјски музеј

Казна за убиство слободног човека била је 40 гривни, а за убиство слободне жене 20 гривни. Ако је убијени човек био у кнежевој служби (као писар, војник или кућни слуга), казна је била двоструко већа и износила је 80 и 40 гривни за мушкарца или жену. Новац се давао локалној управи, односно, добијао га је кнез. Али, наравно, казну нисте могли да платите унапред.

Старе руске гривне

Из слободних извора

„За старешину села или надзорника пољских радова 12 гривни. За кмета 5 гривни... За женског кмета 6 гривни... За учитеља 12 гривни, исто за дадиљу, било да је кмет или жена”, наводи се у Руској правди.

Наравно, обични људи нису могли да плате ове огромне казне, па је у таквим случајевима сеоска општина обично плаћала за своје чланове.

У Руском Царству

Портрет Ивана Великог (1440-1505)

Из слободних извора

1497. године Иван Велики увео је нови Законик. У њему је за убиство уведена смртна казна. Смрћу се кажњавао убица који је био познати злочинац (на пример, ако убиство почини други пут), или ако је у питању кмет који је убио свог господара.

Према Законику из 1497. године, „обично” убиство слободног човека коштало је 4 рубље. То је такође била  баснословна сума. Знамо да се 1534. године за 0,03 рубље могла купити дрвена кућа (изба).

„Земски сабор” Сергеја Иванова

Издавачка кућа И.Кнебеља

1550. године Иван Грозни је променио Законик. Од тог времена због убиства се одржавало суђење и није било могуће платити новчану казну. Убиства с предумишљајем кажњавана су смрћу, убиства без предумишљаја јавним бичевањем или заточеништвом (мада је уведен и појам самоодбране). Новчана казна задржана је само за случајеве увреде речима или поступцима.

Законик „Саборноје уложеније” (1649) регулисао је кметство у Русији. Кметови су били власништво велепоседника, који су могли да их купују и продају, тако да је људски живот поново добио цену.

Царска Русија

„Продаја кметова у 18. веку” К. Лебедева

Global Look Press

У 18. веку у Русији је процветала трговина кметовима. Набавка кметова регистрована је у посебним књигама, јер свака куповина је била опорезована. Цене кметова зависиле су од њиховог узраста, пола, способности и биле су веома различите.

За време владавине Катарине Велике цена одраслог радно способног кмета скочила је са 30 на 100 рубаља (једном рубљом сте, иначе, могли да платите ведро вотке, 16 килограма хлеба или вожњу од Москве до Санкт Петербурга). 1782. године спахија је своје кметове обично продавао по следећим ценама: 28-годишњег мушкарца за 40 рубаља, 25-годишњу жену за 10 рубаља, 11-годишњег дечака за 11 рубаља. Цене су биле ниже ако су кметови продавани ђутуре, на пример, цело село.

У 19. веку скочиле су цене за кметове-занатлије. Обућар је коштао 500 рубља (што је била плата високог државног чиновника), искусан кувар и берберин могао је да се набави за чак 1000 рубаља. Најскупљи су били музичари, глумци и глумице, који су могли да коштају читаво богатство: 5000 рубаља и више.

Модерна Русија 

У Совјетском Савезу није постојала трговина људима нити новчане казне за убиства. У савременој Русији „цена” људског живота може се проценити на основу одштете коју држава плаћа породицама настрадалих у несрећама, природним катастрофама и терористичким нападима.

Данас се трагична смрт или повреда цивила за које је делимично одговорна држава обично компензује из локалног буџета, тако да сума новца битно зависи од региона, наводи се у извештају. У железничкој несрећи 2013. године петоро деце је повређено и осигурање Руских железница исплатило им је по 300 хиљада рубаља (4800 долара), док је троје деце која су повређена у Московском зоолошком врту добило по 500 хиљада рубаља (8000 долара). Породице оних који су 2012. године изгубили живот у поплави у Кримску (Краснојарски крај) добиле су око 2 милиона рубаља (32 000 долара).

Од 2013. године фиксни износ осигурања за смрт у авиону, аутобусу или возу је 2,25 милиона рубаља (36 000 долара). Масовне несреће, међутим, имају веома негативан утицај на друштво и федерална власт обично исплаћује додатна средства породицама погинулих. Међутим, знамо да не послују све осигуравајуће компаније поштено. Нажалост, многи људи нису добили компензације после смрти својих најмилијих.

2018. године у пожару у тржном центру „Зимска вишња” у Кемерову погинуло је 60 особа, међу којима 37 деце. 450 особа, међу којима и 84 чланова породица настрадалих, препознати су као жртве и оштећене стране. За сваког погинулог њихове породице су добиле 5 милиона рубаља (80 000 долара) као компензацију. Повређене и трауматизоване особе добиле су од 200 хиљада (3200 долара) до 400 хиљада рубаља (6400 долара).

После несреће са авионом SSJ100 на аеродрому Шереметјево у Москви 5. маја 2019. године, када је у пожару погинула 41 особа, чланови породица жртава добили су по 2 милиона (32 000 долара) од Московске области и различите суме од других региона, осигуравајућих компанија и сл. Важно је додати да однедавно хуманитарне организације и акције прикупљања средства (crowdfunding и донаторске акције) за жртве природних катастрофа такође успевају да сакупе значајне своте.

Прочитајте такође: Колико совјетских грађана је заправо страдало у Другом светском рату?

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!