Да ли се са Аљаске стварно може видети Русија?

„Постоји место које залази у море, на којем живе Чукчи, где влада изобиље. Са друге стране су острва где живе људи који се зову зубати, јер кроз усне провлаче два велика коштана клина...”

Овако је Семјон Дежњов описао Берингов мореуз који је открио у експедицији 1648. године, 80 година пре него што га је „званично” открио Витус Беринг, руски морепловац данског порекла.  

Берингов мореуз је широк око 90 километара, а на његовој средини налази се група острва, која се називају Диомедова острва (тако их је назвао Витус Беринг по Светом Диомеду). То су острво Велики Диомед које припада Русији и познато је и као Ратманово острво, површине 10 квадратних километара, и острво Мали Диомед, територија Аљаске (познато и као Крузенштерново острво), површине око пет квадратних километара. Раздаљина између њих је 4.160 метара. То значи да је одговор на наше питање: Да, са територије Сједињених Држава може се видети Русија!

Сутрашње и јучерашње острво

Од 1867. године, када је Русија САД продала Аљаску, између ових двеју земаља постоји водена граница која пролази између Диомедових острва. Локалним Чукчима и Ескимима од 1989. године за путовање између два острва, хвала Богу, нису потребне визе. Међутим, већи део становништва Ратмановог острва се одселио, тако да се данас тамо налази само руска гранична караула. Док на Крузенштерновом острву (Мали Диомед) живи нешто преко 100 Ескима.

Занимљиво је да када прелазите са једног на друго острво, не прелазите само границу између двеју земаља, него и међународну датумску границу. Велики Диомед је 21 сат испред Малог Диомеда (лети је разлика 20 сати)!

Када је на Малом Диомеду (САД) понедељак, девет сати ујутро, на Великом Диомеду (Русија) је уторак, шест сати ујутро. Због тога ова два острва људи понекад називају: Сутрашње острво (Велики Диомед) и Јучерашње острво (Мали Диомед). 

Држећи курс против хладног рата

Путовање између острва забрањено је људима са континента. Али, 1987. године, упркос забрани, Лин Кокс, којој је тада било 30 година, препливала је Берингов мореуз. Кокс је била позната као пливач на дуга растојања. 1975. године, кад јој је било 18 година, за само 12 сати препливала је Куков пролаз (23 километра) на Новом Зеланду.

Али тада, у Беринговом мореузу, услови су били сасвим другачији. Вода је била око 6-7 степени Целзијуса, што су услови у којима вам је потребно мало више сала на телу. Коксова је имала 36% процената масноће (у поређењу са 18-25% код просечне жене) што ју је заштитило од хладноће као фоку, па је 4.160 метара препливала за 2 сата и 6 минута!

После преласка госпођа Кокс је рекла да је одушевљена због помоћи коју јој је пружио СССР. „То је сјајно, више него што сам очекивала: успели смо да их наведено да нам отворе врата и пусте нас на обалу. Ова подршка од Совјета била је дивна, то што су нам помогли да изађемо на обалу и дочекали нас”, рекла је она.

У Совјетском Савезу Коксова је постала нека врста звезде. Похвалио ју је чак и председник Михаил Горбачов у тренутку када се хладни рат ближио крају. Приликом потписивања споразума о нуклеарном оружју у Вашингтону Горбачов је рекао: „Она је својом храброшћу показала колико близу једни другима наши људи живе”.