Британски историчар испричао како је Стаљин „генијалним потезом“ стекао Черчилово поверење

Јалта, фебруар 1945. Винстон Черчил, Френклин Рузвелт и Јосиф Стаљин (слева надесно).

Global Look Press
Професор Универзитета у Кембриџу, историчар Дејвид Рејнолдс је током предавања одржаног на Историјском фестивалу у Коачела Велију испричао како је Јосиф Стаљин једним потезом придобио Винстона Черчила.

Рејнолдс је испричао да је до неслагања између Черчила и Стаљина дошло у новембру 1941. године, пет месеци након напада Немачке на Русију. Совјетски лидер је тада позивао британског премијера да отвори други фронт.

„Британија им је испоручивала тенкове и авионе, а Стаљин је још имао дрскост да се жали како ти тенкови и авиони нису комплетни“, негодовао је британски историчар, а његове речи наводи Times (чланак је преведен на руски).

Черчил је „изгубио контролу“ и разгневио се на совјетског амбасадора у Лондону Ивана Мајског, наставио је Рејнолдс. По његовим речима, амбасадор је схватао да се од Стаљина очекује помирљив гест, па је упутио поруку која је, по Рејнолдсовом мишљењу, садржала „уображено и неискрено извињење“. Напета атмосфера у односима двеју земаља је трајала све док Стаљин није повукао свој генијални потез, наставља историчар.

„Он је послао Черчилу телеграм у коме му је честитао рођендан. Стаљин није имао обичај да било коме шаље разгледнице, а посебно империјалисти који је, као што се зна, претио да ће угушити бољшевизам у самом зачетку. Био је то невероватно лукав корак. Стаљин као да је тиме рекао: ’Нема нам друге, на крају крајева ћемо се споразумети’“, испричао је Рејнолдс.

Черчил се захвалио Стаљину, а касније му одговорио телеграмом-честитком, на чему му се Стаљин са своје стране опет захвалио. Британски историчар истиче да је таква схема постала уобичајена у ратним годинама и да је функционисала чак и после рата.

Рејнолдс наглашава да је Стаљин „збуњивао Черчила својим двосмисленим порукама“. У марту 1943. је упутио британском премијеру „агресивну“ поруку са захтевом да се отвори други фронт, и истога дана му је честитао успешне ваздушне нападе на Немачку.

Професор Универзитета у Кембриџу сматра да се тиме само учврстило Черчилово убеђење да постоје „два Стаљина“, један који је „сам по себи добродушан“, и други који је био на конференцији у Јалти и „иза кога се скривало нешто мрачно, нешто о чему смо обојица морали водити рачуна“.

„Черчил се никада није састао са Хитлером и то је потпуно исправно. А са Стаљином се састао и подлегао је утицају Стаљинових речи“, закључио је британски историчар.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“