Рејнолдс је испричао да је до неслагања између Черчила и Стаљина дошло у новембру 1941. године, пет месеци након напада Немачке на Русију. Совјетски лидер је тада позивао британског премијера да отвори други фронт.
„Британија им је испоручивала тенкове и авионе, а Стаљин је још имао дрскост да се жали како ти тенкови и авиони нису комплетни“, негодовао је британски историчар, а његове речи наводи Times (чланак је преведен на руски).
Черчил је „изгубио контролу“ и разгневио се на совјетског амбасадора у Лондону Ивана Мајског, наставио је Рејнолдс. По његовим речима, амбасадор је схватао да се од Стаљина очекује помирљив гест, па је упутио поруку која је, по Рејнолдсовом мишљењу, садржала „уображено и неискрено извињење“. Напета атмосфера у односима двеју земаља је трајала све док Стаљин није повукао свој генијални потез, наставља историчар.
„Он је послао Черчилу телеграм у коме му је честитао рођендан. Стаљин није имао обичај да било коме шаље разгледнице, а посебно империјалисти који је, као што се зна, претио да ће угушити бољшевизам у самом зачетку. Био је то невероватно лукав корак. Стаљин као да је тиме рекао: ’Нема нам друге, на крају крајева ћемо се споразумети’“, испричао је Рејнолдс.
Черчил се захвалио Стаљину, а касније му одговорио телеграмом-честитком, на чему му се Стаљин са своје стране опет захвалио. Британски историчар истиче да је таква схема постала уобичајена у ратним годинама и да је функционисала чак и после рата.
Рејнолдс наглашава да је Стаљин „збуњивао Черчила својим двосмисленим порукама“. У марту 1943. је упутио британском премијеру „агресивну“ поруку са захтевом да се отвори други фронт, и истога дана му је честитао успешне ваздушне нападе на Немачку.
Професор Универзитета у Кембриџу сматра да се тиме само учврстило Черчилово убеђење да постоје „два Стаљина“, један који је „сам по себи добродушан“, и други који је био на конференцији у Јалти и „иза кога се скривало нешто мрачно, нешто о чему смо обојица морали водити рачуна“.
„Черчил се никада није састао са Хитлером и то је потпуно исправно. А са Стаљином се састао и подлегао је утицају Стаљинових речи“, закључио је британски историчар.