„Операција Завеса“: Како су се Совјети борили са муџахединским караванима у Авганистану

Getty Images
У фебруару 1984. совјетска армија почела је са применом плана под кодним именом „Завеса“, а у мемоарима учесника рата помиње се једноставно као „рат са караванима“.

С обзиром да је одмах након интервенције  Совјетског Савеза у Авганистану и свргавања председника Амина са власти дошло до побуна противника НДПА, чију су власт Совјети покушали да стабилизују, конфликт је из кратке интервенције претворен у дуготрајни изнурујући рат. Број држава које су биле директно или индиректно умешане у конфликт мерио се десетинама, учешће су узеле највеће светске силе, где је у пракси формиран велики блок САД и Кине против совјетског присуства. Авганистан је био само платформа сукоба.

Почетне побуне одметнутих делова војске, или покушаји директне конфронтације са совјетском армијом, завршени су брзим поразима, након чега је одмах дошло до измене начина деловања против СССР и његовог савезника - авганистанске војске. Рат је добио карактер тоталног герилског рата, где су кључну улогу имале отворене границе са Пакистаном и у мањој мери са Ираном. Ограничени контигент совјетске армије од око 50 000, након неколико година рата повећан је на 100 000 и поред тога, после четири и по године рата није му се назирао крај. Совјетска команда и политички врх испланирали су амбициозни план са циљем потпуног одсецања територије Авганистана од Пакистана из кога су долазили оружје, страни борци и инструктори.

С обзиром да је одбијен план о већем увођењу снага у Авганистан и повећање Ограниченог контигента до пола милиона људи, приступило се рационалнијем решењу са циљем блокирања границе. Највећи део људства совјетске армије чинили су војници мотострељачких дивизија који нису били погодни за планинско ратовање и брзе акције. Убрзо се приступило увећању снага спецназа и извиђачко-диверзантских јединица у оквиру падобранских као и моторизованих снага. Све ове реформе требале су да створе предуслове да се границе са Пакистаном и Ираном блокирају са малим снагама које би путем извиђања добијале прецизне податке о местима преласка каравана, које би сачекали и уништили у заседним дејствима.

У фебруару 1984. совјетска армије почела је са применом плана под кодним именом „Завеса“, а у мемоарима учесника рата помиње се једноставно као „рат са караванима“. Хеликоптери који су постали незамењиви због неприступачности терена, овде су нашли своју улогу. Највећи део каравана лоциран је уз помоћ извиђачких група које су десантима остављане на неприступачним теренима са радио локационом и оптичком опремом које су лоцирале караване, након чега би јавили прихватној групи где да их сачекају и униште и све податке које се тичу наоружања и бројности. Групе за деловање биле су размештене у непосредној близини границе и могле су бити пребациване у очекиване реоне хеликоптерима, моторним возилима или пешке у зависности од удаљености и терена. Највећи број заседа изводили су падобранци и припадници спецзназа чији се број у Авганистану због ове операције увећао на неколико бригада. Идеално планиране заседе увек су биле покривене подршком артиљерије или су могле да позову дежурне хеликоптере топовњаче Ми-24 у подршку. Тако је совјетска команда недостатак људства на терену покушала да надомести квалитетом и напредним начином ратовања.

Совјетске специјалне службе и заплењени преносни противваздухопловни ракетни системи „Стингер“

Резултат за време 5 година деловања против каравана потврдио је претпоставку да је са тако малим снагама немогуће покрити више хиљада километара границе и да су заседна дејства успела да униште око 15% свих каравана, што је свакако умањивало учинковитост побуњеника на терену али није прекидало доток оружја и људи. Губици само припадника спецзназа приликом извођења ових операција били су преко 500 погинулих, док су сами уништили преко 17 000 муџахедина, заробили око 800, и уништили 990 каравана. Са акцијама других родова војске овај број се знатно увећава приликом читавог извођења операције „завеса“.

Операција је прекинута након читања говора Горбачова у априлу 1988. после кога је почело повлачење јединица намењених за операцију постепено назад у веће гарнизоне а одатле следеће године назад у Совјетски Савез. Совјетски војници су у извођењу операција показали висок професионализам и мотивисаност, што је показао однос губитака у току ратних дејстава. Ипак војно-политичке одлуке донете у самом врху означиле су и крај операције а затим и потпуно повлачење из Авганистана.

 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“