Како је Црвена армија заробила први немачки тенк

Panzerkampfwagen III/ Wikimedia.org
Шеснаестог дана Великог отаџбинског рата, 7. јула 1941. године, на Западном фронту се десио случај, који није добио заслужено место у историографији, а нема никакве сумње да га је заслужио.

Тог дана група совјетских лаких тенкова Т-26 под командом Анатолија Рјазанова, дејствовала је у позадини непријатеља, пробијајући се из котла. У току пробоја они су заробили непријатељски нетакнути тенк Панцер 3. Тенк је представљао први крупан комад трофејног оружја за Совјете у Другом светском рату.

Први дани рата

Kрај јуна и почетак јула 1941. био је период тешких искушења за Црвену aрмију. На војску смештену у Белорусији обрушила се сила групе армије „Центар“, која је имала за задатак да заузме Москву. При снажној подршци авијације и артиљерије до 24. јуна немачки тенкови пробили су се 60 км и заузели мост преко западног Буга и град Липск. Директива број три Народног комесаријата за одбрану захтевала је да се противник задржи што више на варшавском правцу, нанесе снажан контраудар у крила противника, да се окружи и уништи непријатељ. Такав план био је нереалан и пропао је.

Особено тешко прве ударе поднели су тенкисти које је непрекидно нападала непријатељска авијација која је доминирала небом. Губици тенкова од авијације мерили су се десетинама. Лепелски контраудар који су изводиле свеже снаге механизованих корпуса је одбијен, Црвена армија изгубила је више од 800 тенкова. Ценом ужасних губитака снагама Западног фронта је пошло за руком да успоре наступање Немаца на исток, давајући тиме време новој одбрамбеној линији која се стварала код Смоленска.

КВ-1

Прочитајте још: „Совјетска звер“ КВ-1: Кад читава немачка дивизија није знала шта ће због једног тенка

Васкрсли

Рјазанов је био командир тенка у 18. дивизији, која је учествовала у Лепелском контраудару. У жестоким борбама код места Сена, посада Рјазанова уништила је три немачка тенка, противтенковску пушку и неколико десетина хитлероваца, након чега је тенк погођен. Возач и нишанџија су погинули а Рјазанов је остао у немачкој позадини. Командир је окупио преживеле тенкисте. Сахранили су људе својих чета и батаљона, а затим су оспособили два тенка, стављајући нове гусенице и опет ступили у борбу.

Група Рјазанова успела је да зароби немачки тенк, чија је посада у паници побегла, након чега се пробила ка својима. Рјазанов не само да је успео да извуче драгоцени трофеј, него је спасао још 13 тенкиста из других посада. Командир пука предложио је Рјазанова за  одликовање Хероја Совјетског Савеза.

Четири дана касније, током следеће операције у рејону реке Лиса Рјазанов је нестао у борби. Информацију о томе добила је његова мајка тек након годину дана. Према несталим без трага 1941. године односили су се веома сумњичаво. Командир дивизије обуставио је доделу златне звезде Хероја, остављајући само орден Лењина као награду за погинулог тенкисту.

Заробљени немачки тенк ударио је темеље колекцији трофеја Црвене армије. Месец дана касније при одбрани Кијева колекцију је попунио пар потпуно исправних самохотки Стук III. Самохоткама су управљале совјетске посаде које су одмах бачене у борбу. У једној из борби млађи поручник Климов на немачкој техници уништио је два непријатељска тенка, оклопни транспортер и неколико камиона. За тај подвиг добио је ордер Црвене звезде.

Године 1944. совјетски брод потопио је у Финском заливу немачку подморницу У-250. Месец дана касније подморницу су успели да подигну са дна и пошаљу је у Кронштат. Током прегледа подморнице нађена је машина за шифровање Енигма и нова самонавођена торпеда Т-7 Царић (по птици). Оба проналаска изазвала су живо интересовање совјетских и британских војних експерата, а проучавање конструкције У-250 помогло је побољшању при конструкцији домаћих подморница.

На крају рата Георгиј Жуков је постао власник аутомобила Мерцедес-Бенц 770 особне серије, пуштене по наређењу Хитлера за „важне људе Рајха“. Оклопљени ауто са снажним мотором, веома се свидео маршалу, па га је свуда користио, сем приликом потписивања немачке капитулације у Кархорсту у Берлину.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“