„Црна рупа” 90-их: московска пијаца на којој  је цветао криминал (ФОТО)

AFP
На Черкизовској пијаци облачила се цела Русија, а причало се да имигранти ту једу псе. Било је то место за шверцовану робу, јавне куће, трговину оружјем и скривање криминалаца. Затварање пијаце је у Кини приказано у директном преносу на главној телевизији.

У предграђу Москве налазила се огромна пијаца, где је по својим законима живело десетак групација имиграната. Био је то центар за продају шверцоване робе, а испод тезге сте могли да купите оружје и дрогу.

Черкизовска пијаца са њеном дивљом трговином била је један од симбола 90-их. Они који за ово место нису знали или га никад нису посетили, тешко могу да поверују да је тако нешто уопште постојало, и то по закону и током много година. Највећи центар трговине у Источној Европи, који је обртао на милионе долара, затворен је пре само 10 година.  

Пијаца је настала почетком 90-их на месту велике пустаре на истоку Москве, између Шелковског и Измајловског пута. Територија овог „Вавилона” припадала је Државном универзитету за физичку културу. Али низови са тезгама су се ширили великом брзином без икакве контроле, тако да се 2009. године, када је пијаца затворена, простирала на чак 72 хектара (као један и по Ватикан).

На овом месту могли сте да купите и продате све: одећу свих величина, крзно и кожу, обућу, дечје играчке, храну разних националних кухиња, белу технику и кућне апарате. На Черкизовску пијацу долазили су људи из целе земље како би робу купили на велико, а затим је у свом граду продавали скупље или како би нешто набавили по нижој цени. Или пак, како би своје производе продали десет пута скупље.

Осим тога, свака мање-више квалитетна роба на лицу места је могла да постане копија. На пијаци се, наиме, налазила вијетнамска радионица у коју сте могли да донесете узорак и  добијете његову копију израђену од најјефтинијих материјала. „Ствари са Черкизона” постале су познате као „фалсификати”, а Черкизовска пијаца као место где закони не важе и где гладни имигранти прождиру псе.

„Била је то својеврсна 'црна рупа'. Било је то као да сте доспели у густу шуму, у којој се кроз гомиле 'крпа' једва пробијају сунчеви зраци”, присећа се Иља Даниљцев, који је завршио универзитет на чијој територији се налазила пијаца. Ово место је постало уточиште за имигранте, који су већином били илегални. „Тамо сте могли да проведете пола дана и да не чујете руски језик. Чак ни милиционери тамо нису одлазили појединачно”, каже Даниљцев.

Понекад се у пошиљкама одеће скривало оружје, фалсификоване новчанице или дрога. Али специфичност овог места била је у томе што је оно окупљало робу са разних меридијана: из Кине, Турске, Румуније, Шпаније итд. Многи „квартови” на пијаци били су подељени међу дијаспорама: Азербејџанци, Јермени, Кинези, Вијетнамци итд. Наравно, убрзо је настала и сва потребна „инфраструктура”.

На територији Черкизовске пијаце налазили су се хотели, ресторани националних кухиња, синагога, лекарске ординације (на пример, физиотерапеути и гинеколози), ту се могла купити страна штампа, а била су и места за лечење помоћу пијавица или за традиционалну кинеску масажу. Пијаца је била тако густо насељена да је Таџикистан 2008. године ту отворио званични конзулат. Причало се да се у подрумима Черкизовске пијаце налазе склоништа криминалаца и јавне куће. „Али оно чега је тамо заиста било у изобиљу то су шверцована роба и илегални имигранти”, каже Сергеј Молохов, бивши сарадник одељења за борбу против криминала.

Имигранти су на Черкизовску пијацу долазили са циљем да ту и остану, у буквалном смислу. Живели су на пијаци и трудили се да је не напуштају, да не одлазе тамо где је полиција проверавала документа. Наиме, на пијаци провере су биле права реткост, за безбедност је одговарала приватна компанија коју су ангажовали власници пијаце. Имигрант је, ако има среће, могао да закупи смештај у подруму, а најсиромашнији радници спавали су у тоалетима.

„Крајем 90-их Черкизовска пијаца била је жалостан призор. Ту су биле све некакве страћаре, контејнери”, каже Олга Косец, бивши трговац на пијаци. „Једанаест година сам фактички живела у контејнеру, као пас привезан за кућицу. Услови су били солидни.” Упркос свему, становници Черкизовске пијаце су сматрали да се такав живот исплати.

MACON Realty Group процењује да је на пијаци било преко 100 хиљада продајних места за издавање, а углавном су то биле мале, скучене тезге. Једно место је коштало 50 хиљада долара месечно. Причало се да трговци месечно зарађују до 250 хиљада долара и то је по свој прилици тачно, јер на Черкизовској пијаци никада није било слободних места.

Хотелијер и бизнисмен Тељман Исмаилов 2009. на отварању хотелског комплекса Mardan Palace у Анталији, најскупљег луксузног одмаралишта у Европи, чија изградња је коштала 1,65 милијарди долара.

Форбс је 2006. године имовину власника пијаце Тељмана Исмаилова проценио на 620 милиона долара. На прослави његовог 50. рођендана певали су Џејмс Браун, Џенифер Лопез и друге звезде, а прву здравицу подигао је тадашњи градоначелник Москве Јуриј Лушков.

Империја је почела да се распада када је најпре 2006. године пожар уништио преко 500 квадратних метара пијаце, а затим су исте године неонацисти на пијаци активирали ручно прављену бомбу. Тада је погинуло 14 особа, међу којима и двоје деце. То је привукло пажњу власти. Затварање пијаце иницирала је Федерална инспекција за заштиту права потрошача и добробит људи (Роспотребнадзор), позивајући се на велики број кршења санитарних и пожарних правила.

Тада је Истражни комитет саопштио да ће инсистирати на затварању овог „змијарника” и Лушков је без одлагања обећао да ће то бити изведено у најкраћем року. Све је било готово 29. јуна 2009. године. Бившег власника Исмаилова суд је ухапсио у одсуству по оптужници за организацију два убиства и незакониту трговину оружјем. За њим је расписана међународна потерница. Познато је да се до данас крије у Црној Гори.

За протеклих десет година од затварања на месту Черкизовске пијаце ништа није саграђено. Најпре се за локацију заинтересовала IKEA, али је 2018. године простор намењен за изградњу стамбених блокова.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“