Јуриш Карјагина: Како су 493 руска војника одолела нападу 20 000 Персијанаца

Франц Рубо. Живи мост, 1892

commons.wikimedia.org
Јула 1805. године одред пуковника Карјагина, у којем је било 493 војника и официра је успео са само два топа да се супростави армији од 20 хиљада Персијанаца. Половина одреда је погинула, али наређење је извршено!

Персијски шах Фет Али се никако није мирио са закључењем  Курекчајског мира, по коме је Карабашко царство припало Русији. Договор је потписан 14. маја 1805. године. Шах је решио да поврати територију царства, користећи се ситуацијом рата који је Русија водила против Француске где су се налазиле главне руске снаге. 

Персијска војска бројности око 40 хиљада људи под командом престолонаследника принца Абас Мирзе форсирала је реку Аракс. Границу је бранио 17. јегерски пук мајора Лисањевича. Он није могао да се супротстави тако огромној сили противника. Пук је одступио у Шушу. Тада главнокомадујући руским снагама на Кавказу кнез Цицијанов доноси решење да пошаље у сусрет непријатељу одред пуковника Павла Карјагина. 3. јула 1805. године 493 војника и официра са два топа су кренула  ка месту Шуше. 6. јула дошли су испред Шуше и налетели на велики одред сердара Пир Кули хана. Руски одред стаје у четвороугаону формацију и одбија напад противника. 

Карјагин је послао порукуЛисањевичу да му крене у помоћ, али Лисањевич није могао да испуни тај захтев. У 18 часова Персијанци су почели са нападом на логор који је трајао до ноћи. Са свитањем, Персијанци су обновили напад. Неколико пута су предложили Карјагину да се преда. Карјагин је сваки пут одговарао одрично, али резерве муниције и двопека су биле све мање. Карјагин се одлучио на невероватан потез: да се пробије кроз положаје Персијанаца до тврђаве Мухрат коју нико није контролисао.

Марш је почео 7. јула у 22 часа. Главни проблем је био како пребацити два топа до тврђаве када је терен стрм а уз то пун увалина. По једној верзији војници су створили живи мост својим телима и успели да пребаце један топ. По другој верзији војници су од својих пушака формирали мост а пушке су подупирали рукама. Један топ је прошао преко док су други изгубили при чему је погинуо војник Гаврила Сидоров. Сликар Франц Рубо насликао је  дело „Живи мост“, прихватајући прву верзију као истиниту. Персијанци су послали одред коњице да заузме тврђаву пре Руса, али Руси су успели да одбију овај напад. Преостали одред Карјагина успео је да уђе у тврђаву и да се тамо утврди. 

Пошто је кнез Цицијанов добио рапорт од Карјагина, одмах је окупио одред од две хиљаде људи, десет топова и послао их у помоћ Карјагину. Када је Карјагин сазнао да је одред Цицијанова дошао у близину тврђаве, пробио се ноћу са својим преосталим одредом и срео се са помоћном војском у селу Мардакерете. За тај подвиг Павел Карјагин био је награђен златном сабљом са натписом „за храброст“. Сви официри и војници добили су награде и додатну плату, а војнику Гаврили Сидорову који је погинуо под тежином топа поставили су бисту у штабу пука.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“