Операција „Акустична маца”: Како је ЦИА дресирала мачку за прислушкивање у совјетској амбасади

Jürgen Müller/imageBROKER.com/Global Look Press
Како је почела и како се завршила операција „Acoustic Kitty”? Поверљиви документи о томе објављени су 35 година после затварања пројекта.

Почетком јула ове године на Јутјуб каналу Weird History објављен је материјал под називом „Једном је ЦИА дресирала мачку да буде шпијун”. Ма како невероватно звучало, то није измишљена, већ реална прича о експерименту америчке обавештајне службе за време хладног рата. ЦИА је намеравала да животиње користи за прислушкивање, али пројекат је доживео фијаско. 

Мачке против СССР-а

Рад на пројекту почео је почетком 60-их. У то време агенти ЦИА су желели да сазнају какви се разговори воде у совјетској амбасади у Вашингтону. Часопис TIME наводи претпоставку зашто је замишљена управо таква операција: високи чиновници и агенти СССР-а су наводно преговоре одржавали на местима где се крећу мачке, а обезбеђење није обраћало пажњу на животиње. 

После разматрања ове идеје, покренут је тајни пројекат под шифрованим називом „Акустична мачка”. Виктор Марчети, помоћник директора ЦИА 60-их, рекао је о томе: „Идеја је била да се путем операције мачки угради уређај за прислушкивање. Хтели смо да направимо чудовиште.”

План је био следећи: узети мачку са уграђеном „бубицом”, дресирати је да одлази тамо где хоћемо, а затим је убацити на место где се одржавају преговори совјетских чиновника.

„Треба знати да на један добар план као што је Дан Д долази неколико планова типа 'како закачити бомбу за летећег миша' или 'како ископати тунел испод совјетске амбасаде' или 'како дресирати мачку'”, прокоментарисао је ову идеју Винс Хоустон, кустос Међународног музеја шпијунаже у Вашингтону.   

Развој технологије

Због ограничених могућности технологије средином 20. века пројекат је трајао неколико година. 2001. године Би-Би-Си је објавио да су власти за „Акустичну мачку” издвојиле преко 10 милиона долара. Овим експериментом бавила су се два одељења ЦИА. 

Инжењери су пред собом имали неколико задатака. Као прво, опрема на мачки није смела да се види, јер би то у старту упропастило планове. Као друго, предајник није смео да смета мачки. Агенти су страховали да би мачка, ако изгуби живце, могла просто да сломи предајник зубима или ноктима.

На крају су микрофон убацили у ушни канал животиње, предајник јој уградили у основу лобање, а жичана антена је закачена за реп. „Реп је био антена”, присећа је Марчети. Делове уређаја повезивала је једва видљива жица коју је скривало крзно. Операција монтирања опреме трајала је око сат времена.

Иако је пројекат богато финансиран и иако је успео да развије потребну технологију, и даље су постојали проблеми. Највећи проблем је био у томе што су предајник и батерије у њему били доста ситни и мачка је шпијунажом могла да се бави веома кратко време. Али ЦИА је сматрала да је главни корак ка успеху већ начињен. Агенти само нису предвидели један фактор, а то је сама мачка.

Неуспех од првог покушаја

После неколико тестирања дошло је време за праву операцију. Изабрана је наизглед обична одрасла мачка. После операције она се пробудила од анестезије, прошла неколико тестова, а затим је, судећи по документима, „почела неконтролисано да се понаша”.

Вишесатни тренинзи су показали: у специјалној просторији за тестирање мачка је кратко време задржавала концентрацију и извршавала задатке. Али изван те просторије њена пажња се расипала, она би огладнела и одлазила у непознатом правцу усред мисије. После додатних улагања у дресуру, „Акустична мачка” је била спремна за први шпијунски задатак.

План је био следећи: фургон ЦИА са агентима паркираће се преко пута парка у Вашингтону, где на клупи разговарају два човека. Пустиће мачку, она ће прећи преко пута, прислушкивати дијалог и вратити се у возило.

Мачка-шпијунка је искочила из фургона, али није успела да стигне до циља, јер ју је ударио такси.

Пројекат је затворен 1967. године и проглашен за неуспешан. Руководство ЦИА је одлучило да неће да троши више новца на тако непоуздане „агенте”. Али, у извештају се наводе и позитивне стране пројекта: тврди се да је заиста могуће обучити мачке да кратко време прислушкују људе, само да та идеја није „практична”. 

2001. године јавности је постао доступан део докумената о експерименту „Акустична мачка” на основу закона о слободи информисања.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“