Како је Црвена армија изненадила Немце 22. дана рата даљинским радиоуправљаним минама

Дванаестог јула 1941. у граду Красније Струги у Псковској области уз помоћ радио сигнала активиране су три мине од по 250кг, на растојању од 150км. Тада је погинуло неколико десетина војника и официра немачког 56-ог механизованог корпуса. То је био први случај борбене употребе даљински активираних мина радио сигнало, преноси РГ.

До почетка Великог Отаџбинског рата па и током рата инжињеријске јединице посебне намене Црвене армије су располагале минама стратегијског дејства ФТД, Ф-10, као и другим минама са сложеном радиотехничком апаратуром за контролисане експлозије. Те експлозије су биле веома ефикасне и наносиле су озбиљна разарања и губитке у дубокој позадини непријатеља. Пре повлачења совјетске војске у подрумима три објекта су укопане мине. Шифровани радио сигнал послат је са растојања од 150 км по наређењу начелника инжињеријске војске потпуковника Бориса Бичевског са специјалне радиостанице. Станица се налазила у Гатчинскоом шумском парку.

Тог дана 12. јула 1941. извиђачи су се трудили да улове моменат када ће у објектима бити највише Немаца. Управо тада дошло је до активирања мина. Податке су радиовезом слали обавештајци који су остали у позадини. Два дана након експлозије совјетски авион фотографисао је Красније Струги ради провере дејства мина. По мемоарима Бориса Бичевског, уместо објеката остале су рушевине и огромне рупе у облику левка на местима где су мине биле укопане.

Фугасне мине на радио-упаљаче Црвена армија користила је на разним фронтовима. На Западном фронту у почетној фази рата постојала су четири вода специјалног минирања. Вод поручника Николајева оставио је даљинске мине у граду Ржеву, вод Батурина прошао је пут од Дњепра у реону Рогачева до Подмосковља. На путу између градова Нелидово и Белим, на мостовима и деловима пута у мочварама, он је оставио око 10 радиоуправљаних мина са моћним пуњењем. У скоро свим случајевима Немци су трпели велике губитке. 

Совјетска радиомина Ф-10

Три вода за специјално минирање дејствовала су на југозападном фронту. Инжињеријски батаљон специјалне намене формиран је и у Москви.

Један од најпознатијих случајева дејства мине десио се у новембру 1941. године у Харкову. У ноћ 13. новембра 1941. године генерал фон Браун је у резиденцији у Харкову водио састанак са официрима. У 4 часа и 20 минута ујутру здање је одлетело у ваздух. При експлозији убијен је генерал Браун и око 20 официра и војника. 

После те експлозије штабови војске и друге битне структуре окупационих власти напустиле су сва већа здања у Харкову. Деминери су почели све детаљно да проверавају. За време једног неуспешног покушаја минирања, нашли су јако оштећене радио техничке делове. Тада су и схватили, да је експлозија радио контролисана.

Радиоуправљане мине користиле су се до лета 1943. године. После уништења немачке војске код Курска, Црвена армија почела је офанзиву на свим фронтовима. У тим условима потреба за радиоуправљаним минама је нестала. 

Деминер Црвене армије у Београду

Јевгениј Халдеј/ МАММ / МДФ/russiainphoto.ru

Сами Немци нису имали сличне мине. После пада Берлина заменик командира 1. инжињеријске-минерске бригаде Виктор Харченко питао је заробљеног генерала Хелмута Вајдлинга, одговорног за одбрану Хитлеровог штаба, где се у Берлину налазе мине одложеног дејства и има ли међу њима радиоуправљаних мина? Генерал је одговорио да у граду нису ништа користили осим обичних противтенковски и противпешадијских мина. „Прво, нисмо имали времена, а друго, нисмо поседовали одговарајућу технику. Што се тиче радиофугаса, ваше инжињеријске јединице су биле далеко испред наших у тој области“, рекао је Вајдлинг.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!