Дванаестог јула 1941. у граду Красније Струги у Псковској области уз помоћ радио сигнала активиране су три мине од по 250кг, на растојању од 150км. Тада је погинуло неколико десетина војника и официра немачког 56-ог механизованог корпуса. То је био први случај борбене употребе даљински активираних мина радио сигнало, преноси РГ.
До почетка Великог Отаџбинског рата па и током рата инжињеријске јединице посебне намене Црвене армије су располагале минама стратегијског дејства ФТД, Ф-10, као и другим минама са сложеном радиотехничком апаратуром за контролисане експлозије. Те експлозије су биле веома ефикасне и наносиле су озбиљна разарања и губитке у дубокој позадини непријатеља. Пре повлачења совјетске војске у подрумима три објекта су укопане мине. Шифровани радио сигнал послат је са растојања од 150 км по наређењу начелника инжињеријске војске потпуковника Бориса Бичевског са специјалне радиостанице. Станица се налазила у Гатчинскоом шумском парку.
Тог дана 12. јула 1941. извиђачи су се трудили да улове моменат када ће у објектима бити највише Немаца. Управо тада дошло је до активирања мина. Податке су радиовезом слали обавештајци који су остали у позадини. Два дана након експлозије совјетски авион фотографисао је Красније Струги ради провере дејства мина. По мемоарима Бориса Бичевског, уместо објеката остале су рушевине и огромне рупе у облику левка на местима где су мине биле укопане.
Фугасне мине на радио-упаљаче Црвена армија користила је на разним фронтовима. На Западном фронту у почетној фази рата постојала су четири вода специјалног минирања. Вод поручника Николајева оставио је даљинске мине у граду Ржеву, вод Батурина прошао је пут од Дњепра у реону Рогачева до Подмосковља. На путу између градова Нелидово и Белим, на мостовима и деловима пута у мочварама, он је оставио око 10 радиоуправљаних мина са моћним пуњењем. У скоро свим случајевима Немци су трпели велике губитке.
Три вода за специјално минирање дејствовала су на југозападном фронту. Инжињеријски батаљон специјалне намене формиран је и у Москви.
Један од најпознатијих случајева дејства мине десио се у новембру 1941. године у Харкову. У ноћ 13. новембра 1941. године генерал фон Браун је у резиденцији у Харкову водио састанак са официрима. У 4 часа и 20 минута ујутру здање је одлетело у ваздух. При експлозији убијен је генерал Браун и око 20 официра и војника.
После те експлозије штабови војске и друге битне структуре окупационих власти напустиле су сва већа здања у Харкову. Деминери су почели све детаљно да проверавају. За време једног неуспешног покушаја минирања, нашли су јако оштећене радио техничке делове. Тада су и схватили, да је експлозија радио контролисана.
Радиоуправљане мине користиле су се до лета 1943. године. После уништења немачке војске код Курска, Црвена армија почела је офанзиву на свим фронтовима. У тим условима потреба за радиоуправљаним минама је нестала.
Јевгениј Халдеј/ МАММ / МДФ/russiainphoto.ru
Сами Немци нису имали сличне мине. После пада Берлина заменик командира 1. инжињеријске-минерске бригаде Виктор Харченко питао је заробљеног генерала Хелмута Вајдлинга, одговорног за одбрану Хитлеровог штаба, где се у Берлину налазе мине одложеног дејства и има ли међу њима радиоуправљаних мина? Генерал је одговорио да у граду нису ништа користили осим обичних противтенковски и противпешадијских мина. „Прво, нисмо имали времена, а друго, нисмо поседовали одговарајућу технику. Што се тиче радиофугаса, ваше инжињеријске јединице су биле далеко испред наших у тој области“, рекао је Вајдлинг.