Судар оклопа: Ко је победио у тенковској бици код Прохоровке (ИСТОРИЈА)

Дефиле тенкова

На северном делу фронта наступање немачке војске је у великој мери заустављено. Међутим, на јужном одсеку фронта (Белгородски оперативно-стратегијски правац) немачке јединице које су већином чиниле оклопно-гренадирске дивизије из састава Waffen SS, вршиле су снажан притисак на совјетску одбрану, која се испод њихово удара постепено извлачила ка варошици Курск. Ове немачке јединице су у свом саставу поседовале велики број тешких тенкова „Тигар“ као и средњих тенкова „Пантер“, који су од самог почетка операције „Цитадел“ у пуном капацитету ангажовани на целокупном фронту- преноси интернет портал Marsonline.

Током свог наступања Немцима је пошло за руком да сломе неколико совјетских противудара који су били усмерени на њихове бокове. Енергичним продором 1.СС оклопне дивизије„Адолф Хитлер“ (SS-LAH) и посебно 2.СС оклопне дивизије„Дас Рајх“, они су успели да се докопају водотока реке Псел и подиђу Прохоровки.

Судар совјетског гардијског пука са немачком оклопном колоном 2.СС оклд."Дас Рајх", Курска битка

Слободан Ђукић

Пошто су избили на реку Псел, немачке јединице су ишчекивале противудар јединица 5.гардијског корпуса совјетске армије, те су 11.јул искористили за обимно запречавање својих положаја. Део фронта који се протезао дуж водотока реке Псел и железничке пруге је био посебно утврђен. План немачке врховне команде је био да ојачана 1.СС оклопне дивизије „Адолф Хитлер“ прими на себе главни удар совјетског противудара, док је истовремено тенковска група 3.СС оклооне дивизије „Мртвачка глава“ имала задатак да форсира р.Псел, и са бока нападне на јединице Црвене армије.

Сутрадан, 12.јула у 08ч. велики совјетски противнапад је започео жестоком артиљеријско-ракетном припремом, у којој је ангажован велики број вишецевних ракетних бацача „Каћуша“. Канонада је трајала 15-ак минута, а одмах након последњег испаљеног плотуна у напад је кренула совјетска оклопна техника. У првом ешелону налазила су се четири тенковска корпуса, а у другом јединице 5.гардијске армије, која је углавном била опремљена лаком оклопном техником.

Просто говорећи, основни задатак совјетског противнапада је био да неколико тенковских корпуса у чеоном судару пробије организовани систем непријатељске одбране, а да се потом кроз отворену брешу уведу свеже јединице 5.гардијске армије, која ће непријатеља окружити и уништити.

Совјетски тенковски корпус приликом припреме за противудар

Mary Evans Picture Library/Global Look Press

Сунце које се дизало са истока, ударало је у очи немачким нишанџијама.Без обзира на то, совјетске тенковске колоне које су на тенкопроходном правцу формирале групу за пробој ушле су у домет немачких противтенковских топова, који су по њима отворили ураганску ватру. Тактика се морала мењати брзо и у ходу. Уместо тражења слабих тачака у непријатељском распореду, совјетске оклопне јединице су се устремиле на позиције немачке противтенковске артиљерије, што је узроковало привремен губитак темпа напада. За то време, делови 3.СС оклопне дивизије „Мртвачка глава“ у координацији са борбеном групом „Kempf“ је извела жесток напад обухватајући десно крило 5.гардијске армије. Када су се јединице 5.гардијске армије које су се налазиле на десном крилу оперативног распореда мало средиле и прихватиле борбу, на супротном крају фронта се појавила једна оклопна чета састављена од тешких тенкова „Тигар“, која је уз подршку самоходних оруђа, напала на њено лево крило.

Примери јунаштва у епицентру судара

Како је дан одмицао, битка је све више добијала на свом интензитету. Ускоро су практично све тенковске снаге ангажоване на овом простору, улетеле у борбу. Помешале су се јединице, услед чега је настало на десетине изненадних тенковских судара, без икаквог тактичког плана и припреме. На пољима око Прохоровке је започела инстиктивна борба, на живот или смрт.Бојно поље се претворило у огроман „тенковски чеп“.Оклопне грдосије су се међусобно бориле са блиског одстојања, преживеле посаде уништених тенкова су искакале из ужарених олупина и са лаким стрељачким оружјем одмах прихватале борбу. Дошло је до битке прса у прса, у којој су употребљени бајонети, пешадијски ашови, голе руке...

На овом плану совјетски тенкисти су поседовали значајну предност у односу на непријатеља. Готово све тенковске посаде су се бориле до последњег човека, испољавајући том приликом беспримерну храброст и јунаштво.

Немачки тешки тенк Pz.Kpfw.VI „Tiger" био је ударна снага 2.тк.-СС

Слободан Ђукић

На тенкове совјетског 18.корпуса обрушио се огањ немачке оклопне групе састављене од тешких тенкова „Тигар“ који су се налазили на обали реке Псел. Гранате испаљене из снажних топова кал.88мм пробијали су оклоп Т-34 са приличне дистанце, док су са друге стране совјетски тенкови непријатеља могли да униште само са блиског одстојања, поготком у бок или задњи део тешког оклопног возила.

Командант тенковског батаљона Пјотр Скрипкин издао је наредбу својим потчињеним, који су се заједно са њим нашли у овом хаосу. Његово наређење је било просто и једноставно „Радите све оно што радим Ја“, и на челу своје јединице јурнуо право на непријатеља. Његов „КВ“ је успео да приђе довољно близу непријатеља и да са првом гранатом пробије оклоп једног немачког „Тигра“, и избаци га из борбе. Недуго затим је ушао у тенковски дуел са његовим колегом који га је пратио, где је из трећег покушаја и њега успео да онеспособи. „Ускоро се Скрипкин нашао под ватром неколико немачких тенкова „Тигар“- записао је командант 5.гардијске армије генерал Павел Ротмистров.„“КВ“ је погођен, а командант рањен. Возач Александар Нилокалев, успео је некако да се са рањеним командантом извуче из запаљеног тенка, где га је спустио у разровани кратер од гранате, а затим се поново врати у тенк. Постепено повећавајући своју брзину, „КВ“ из којег је куљала ватра је директно кренуо на први „Тигар“. Овај (мисли се на немачки тенк), када је видео да се запаљена буктиња на гусеницама директно устремила на њега, кренуо је рикверц и у цик-цак вожњи покушао да избегне судар. Међутим, било је касно. Запаљени совјетски „КВ“ се директно закуцао у немачког „Тигра“. Од силине ударца попуцале су тенковске гусенице, а оба тенка је захватио пожар. Увидевши шта се управо испред њихових очију десило, остале немачке тенковске посаде на „Тигровима“ су нагло обуставиле паљбу и кренуле ужурбано да се извлаче из борбе“.

Совјетски тешки тенк КВ-1 и тешки самоходни ловац тенкова Су-152

Слободан Ђукић

На другом крилу фронта немачка граната је успела да онеспособи тенковску гусеницу једне 34-ке, са којом је командовао старији потпоручник Алексеј Паљчиков. Када је посада напустила тенк да види дал се ишта може поправити, група немачких панцергренадира је то искористила, и из непосредне близине по њима отворила ватру из аутоматског оружја. На лицу места је погинуо командир тенка, док су нишанџија на топу и пунилац теже рањени. Лакше је рањен и возач тенка Иван Сафронов. Прикупивши оружје које је било разбацано око тенка, користећи његову физичку заштиту, он је далеко надмоћнијем непријатељу пружио јуначки отпор где је издржао све до доласка појачања.

Слом немачких снага

Совјетске оклопне јединице су око 14ч успеле да у потпуности преузму стратешку иницијативу у своје руке, и да коначно крену напред. Оне су кренуле да потискују непријатеља, који се непрекидно повлачио под њиховим ударом. До краја дана, линија фронта је померена за 10-12 км на југ, а Прохоровка дефинитивно одбрањена. У историји незабележен судар оклопа који се догодио на Прохоровском пољу, припао је Црвеној армији, и одлучио коначан исход Курске битке. Изгубивши преко 50% оперативних тенкова 1.СС оклопне дивизија „Адолф Хитлер“ је хитно пребачена  у Италију. Од 17.јула све јединице Црвене армије које су биле оријентисане ка непријатељу, кренуле се у велику офанзиву која је резултовала ослобођењем Кијева. Укупни губици немачких снага у Курској бици су износили око 500 хиљада војника и официра избачених из строја.

Уочи обележавања 50-годишњице од Дана победе у Великом Отаџбинском рату, 3.маја 1995.године, на Прохоровском пољу је отворен православни храм Светих апостола Петра и Павла. На његовим мермерним зидовима су уклесана имена седам хиљада совјетских војника који су управо овде оставили своје животе за спас народа и отаџбине.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!