Осамдесетих година прошлог века односи између Совјетског Савеза и Сједињених Држава били су готово критични. Трка у наоружању достигла је врхунац, у Европи су суперсиле инсталирале једне против других на стотине нуклеарних ракета, а председник Роналд Реган отворено је назвао Совјетски Савез „царством зла“. Чинило се да је на помолу рат великих размера.
Међу онима који су допринели отапању леда између Москве и Вашингтона, била је десетогодишња Американка Саманта Смит. Искрено писмо ове девојчице генералном секретару Јурију Андропову, у коме је поставила питање „Да ли ћете гласати за рат или не?“, оставило је утисак на цео свет. Андропов јој је одговорио да нико у СССР-у не жели рат и позвао је у госте. Она је прихватила позив, а њено путовање с родитељима по СССР-у пратио је цео свет. Саманта је дошла до закључка, да у СССР-у живе добри и мирни људи и стекла много добрих пријатеља. Њен дечји идеализам постао је симболом наде за боље сутра на читавој планети.
Нажалост, само две године после тога, 1985. године, Саманта је погинула у авионској несрећи. Међутим, ускоро је постала популарна још једна девојка – „амбасадор мира“, Каћа Личова из Совјетског Савеза. Чињеница је да је била вољена много мање од Саманте.
Зашто у СССР-у нису волели Каћу Личову
Када је Каћа први пут отпутовала у САД, 1986. године, појавиле су се гласине „да је она била рођака министра спољних послова Андреја Громика и да уопште не говори енглески. Много је љаге било бачено на Каћу, нарочито последњих неколико година. По мом мишљењу, потпуно неоправдано“, прокоментарисала је Љубов Михајлова, новинарка ТАСС-а 1980-их година.
TASS
Сама идеја о Каћином путовању у САД није била совјетска, већ америчка. Пошто је Саманта Смит заједно са својим оцем настрадала у авионској несрећи, њена мајка Џејн, са организацијом „Деца као миротворци“ предложила је Совјетском Савезу да организује путовање у САД једној совјетској ученици и на тај начин настави Самантину мисију.
У СССР-у је одржана аудиција на којој је учествовало око 6.000 девојчица, међу којима је изабрана баш Каћа Личова. Данас је познато да Каћа није имала рођаке у партији. Њени родитељи били су научници, а Каћа је похађала америчку специјалну школу у Москви. Осим тога, Каћа је имала велико глумачко искуство, играла је у три филма.
Изглед девојчице такође је био важан, Каћа Личова, са својим плавим локнама и плавим очима, морала је да се допадне Американцима.
Каћин сусрет с Реганом
У време Каћине посете Сједињеним Државама, руски медији су објављивали одломке из њеног дневника, који су касније угледали светло дана у виду зборника „Каже Каћа Личова“. Тако је, на пример, она описала сусрет с председником Америке:
„Након неколико минута појавио се господин Реган, пружио ми руку и рекао да му је јако драго што ме види у Белој кући. Дала сам му играчку и објаснила да су је направила совјетска деца, која, као и остатак света, желе мир“. Господин Реган је одговорио, да иако сам више није дете, такође машта о миру и обећао ми да ће учинити све што је у његовој моћи да на Земљи више не буде нуклеарног оружја.
Мами и мени је пожелео да се лепо проведемо на нашем путовању и рекао да нам завиди јер смо управо биле у циркусу, за шта он нема времена“.
TASS
Први пут у „Мекдоналдсу“
Када су девојчицу довели у „Мекдоналдс“ узбуђење међу новинарима досегло је невероватне размере. Совјетска девојчица која једе „биг мек“ и помфрит, у Америци је изазвала сензацију истоветну оној када је упознала Регана.
TASS
„Тога дан ручали смо у ресторану 'Мекдоналдс'. Знала сам од раније да је то позната фирма која има ресторанчиће. На улазу нас је дочекао насмешени кловн с огромном црвеном периком. У први мах учинило ми се да сам дошла у циркус… Али, испоставило се да је све врло укусно. Донели су нам врло примамљиви сендвич који се зове 'биг мек' и хрскаве кромпириће. Сваки пут када сам хтела да загризем сендвич и приближила га устима, кренуло је гласно шкљоцање фотоапарата и блицеви, тако да уопште није било могуће јести с уживањем“.
У СССР-у нико није могао ни да замислити шта је то „Мекдоналдс“. Фаст фуд царство отворило је свој први ресторан четири године после Каћине посете Америци. У првим месецима свог постојања, „Мекдоналдс“ је био својеврсно ходочасничко место, испред кога се формирао бескрајно дуг ред.
Штета за „Роки 4“
Каћа је имала и негативне утиске са путовања у Америци. Највише ју је шокирао филм „Роки 4“, у коме се главни јунак, Силвестер Сталоне, бори у рингу са безосећајним совјетским боксером (кога игра Долф Лундгрен). У својим белешкама признала је: „када је у рингу убио америчког спортисту црнца, отрчала сам у спаваћу собу, бацила се на кревет и почела да плачем. Повредило ме је то што филм тако лажно и сурово приказује нашу државу…“.
Идућег дана сам у једном телевизијском интервјуу рекла: „У филму 'Роки 4', који се приказује на америчкој телевизији, нема ни трунке истине о Совјетском Савезу. Совјетски људи нису такви. Стидим се одраслих људи који су направили овај филм“.
Њене изјаве направиле су праву пометњу у америчким медијима. „Оно што је неприхватљиво у овом филму није сукоб између ликова, већ стални и упорни притисак на публику с циљем да изазове презир, сажаљење и понижавање руског народа и њихове владе”, написала је Керол Басет из „ЧикагоТрибјуна“, признавши да је Каћа у праву.
Исход путовања
Неко време после повратка из Америке, Каћа је изазивала велико интересовање у Совјетском Савезу, све је занимало како изгледа Америка, шта се тамо једе, како се облаче, шта читају. Каћа је учествовала у друштвеним догађањима у Совјетском Савезу, стизали су јој џакови писама, причале се анегдоте о њој. Превише обавеза довело је до тога да није уопште имала времена да се дружи са својим вршњацима.
Sputnik
Можда су управо зато Каћа и њена породица одлучили да ставе тачку на медијску пажњу. Непосредно после тога име Каће Личеве нестало је из совјетске хронике. Каћа је с мајком отишла у Француску, студирала на Сорбони, завршила економију и право и дуго тамо радила. Вратила се у Русију 2000. године. Катарина данас уопште не комуницира с новинарима, била јој је сасвим довољна пажња која јој је као детету посвећивана.
Мортон БиБ / Sputnik