Одсудна Молодинска битка: Како је „покретни град“ спасио Москву од кримске хорде Девлета Гирeја

Аполлинариј Васнецов. Стара Москва. 1986

Рublic domain
Одсудне битке где је османска експанзија заустављена на западу пред капијама Беча познате су научно-популарној јавности. Међутим један бој врло сличног историјског значаја догодио се на реци Оки. Молодинска битка 1572. не само да је зауставила експанзију Кримског каната, већ је спасила и саму Русију.

У време власти цара Ивана Грозног (1547-1584) Русија је доживела једну од највећих експанзија у својој историји. Овај владар је заузео Казањ 1552. и ликвидирао Казањски канат, а касније, 1556. ликвидирао је Астрахански канат чиме је Русија добила излаз на Каспијско море. Такав развој догађаја довео је у пуној мери до јачања ривалитета Русије са Кримским канатом који је био прворазредни савезник Османске империје. Отворивши прозор на југу, Иван Грозни је решио да отвори и трговачку руту ка Западу избијањем на Балтичко море. Главни супарник је била Ливонска конфедерација. И ако је прва фаза рата била успешна за Ивана Грозног, након стварања Љубљинске уније (краљевина Пољска и велико књажевство Литванија), рат је ушао у изнурујућу фазу. С обзиром да је након почетка овог рата највећи део руских снага био ангажован на Балтику, такав положај искористио је јужни сусед за велики поход на Москву.

Иван IV Грозни (1530-1584)

Искористивши ситуацију у којој су јужне крајеве Русије браниле незнатне снаге не веће од 6 хиљада војника, Девлет Гиреј је 1571. у мају продро са својом војском до Москве и похарао је. Катастрофа је била несагледивих размера. По проценама историчара више десетина хиљада људи одведено је у робље или је погинуло од мача и пожара, док је дрвени део Москве изван зидина изгорео у пламену. Сам Иван Грозни склонио се у Ростов пред налетом Девлета Гиреја.  

Налазећи се због похаре у супериорном положају Девлет Гиреј је сматрао да ће следећи поход бити и крај Русије. Следеће године Девлет Гиреј припремио је огромну армију за нови поход на Москву (због непоузданих извора из 16. века тешко је одредити њен стварни број). Разни извори или њихови тумачи процењивали су војску од 40.000 до 150.000, мада се најприближнијом узима број од око 60 хиљада војника. Војска Девлета Гиреја била је састваљена од кримских Татара, Ногајаца, Черкеза и одредом од око 7 хиљада пробраних јањичара који је послао османски султан као помоћ.

Овој војсци супротставила се руска војска под командом кнеза Михаила Воротинског, под чијом су командом обједињени опричници и земска војска. Као помоћ војсци Воротинског послата је помоћ од 7 хиљада немачких плаћеника под командом Јиргена Ференсбаха, а такође и донски и запорошки Козаци.

Због непријатељске надмоћи Воротински је планирао да намами непријатеља у замку и разводњи ударну снагу, тако што би кључну одбрану организовали око „покретног одбрамбеног града“ у којем су се налазили добро утврђени стрелци наоружани пушкама и бомбардима. Приликом преласка реке Оке војска Девлета Гиреја била је веома растегнута. Кључну улогу одиграо је опричник војвода и кнез Дмитриј Хворостињин, који је са својим одредом појурио на ровове непријатеља и напао војску у бок. У брзом али жестком боју у потпуности је уништио непријатељске одбрамбене позиције. Видевши удар на боку Девлет Гиреј уплашио се за своју позадину, почео је да развија сву војску у правцу Дмитрија Хворостињина. Дмитриј Хворостињин почео је да се повлачи ка месту Молоди где је замка већ била спремна.

Реконструкција покретног одбрамбеног града на фестивалу 
„Времена и епохе“ у Коломенском

Покретни град који је штитио пук наслањао се на реку Рожајку у јужном Подмосковљу. Први удар Tатара пропао је. Погинуо је истакнути Теребердеј мурза. Но то је само била претходница. Убрзо је дошао и остатак војске када је почела критична фаза битке. Од 31. јула команду преузима Девлет Гиреј и почиње општи напад на покретни град, али и овај напад је одбијен уз тешке губитке. Овога пута гине његова десна рука Дивеј мурза. Стање опседнутих у граду постало је критично. 2. августа Девлет Гиреј креће у нови напад овога пута не концентришући се само на покретни град већ на бокове руске војске који су бранили обалу реке Рожајке. У овом нападу гине 3.000 руских стрелаца, страдала је и руска коњица. Такође и овај напад је пропао и одбрамбене позиције дуж обале Рожајке остале су под контролом руске војске. У овом обновљеном нападу погинуо је ногајски хан и још троје татарских мурзи са Крима.

Девлет Гиреј је повео и 7 хиљада јањичара који су чинили елитни део његове војске и почео је општи напад на „покретни град“ из више праваца, надајући се да ће Руси који су унутар града били изнурени попустити након увођења свих резерви. Тада се Дмитриј Хворостињин одлучио за рискантан потез који се завршио успешно. Док је са једне стране утврђени „град био опседнут“ отворио је штитове са друге стране и извео снаге величине пука са којима је ударио у леђа кримско-турској војсци. Овим неочекиваним потезом Хворостињин је преломио битку. Комбиновано са његовим ударом из самог покретног града стрелци су пружали велики ватрену подршку. Двојни удар кримско-турска војска није издржала. У току битке погинули су скоро сви јањичари, већина кримских мурза, а такође син, унук и зет Девлета Гиреја. Међутим битка ту није завршена. Велике губитке кримско-турска војска претрпела је приликом неорганизованог повлачења преко реке Оке. На Крим се није вратило више од 15 хиљада војника и људи који су пошли у поход.

Цар Иван IV Грозни добија трофеје од Девлета Гираја након Молодинској бици

Поразом у Молодинској бици кримски Татари изгубили су најбољи део своје војно способне популације, што је довело до тога да су акције од стране Кримског каната обустављене на 20 година, а основни утврђени рејони руске државе померени су 300 км јужније.

Молодинској бици у царској Русији династије Романових није се придавао велики значај. И ако је сама битка била позната историчарима, озбиљна истраживања су почела тек крајем 20. века, а камен у знак сећања на спасоносну победу подигнут је тек 2002. године.

Камен темељац у целу Молоди, знак сечања победе у Молодинској бици у 1572. године.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“