Совјетска ратна морнарица је поводом овог случаја образовала специјални поморски одред који се састојао од 27 борбених и логистичких бродова из састава Црноморске и Тихоокенаске флоте. Главни брод ове групације је била противподморничка крстарица-носач хеликоптера „Ленинград“, кога су пратиле фрегате „Скорый“ и „Сметливый“. Успут речено, велики противподморнички брод „Сметливый“ се и дан-данас налази у оперативној функцији, где и даље доста успешно обавља своје дужности у Црном мору.
14.јула 1974.године први совјетски бродови су ушли у луку Хургада, и операција деминирања зоне Суецког канала и деблокаде коридора за поморски саобраћај, могла је да почне. Отежавајуће околности приликом извођења ове веома сложене и ризичне операције је био недостатак поморских мапа, у којима су уцртани безбедни коридори који су пловни, а које су веома важни за детаљну претрагу дна Суецког залива. Друга, отежавајућа околност су биле несносно високе температуре, и врло честе појаве пешчаних олуја.
„Сунце овде немилосрдно пече. Зној у комбинацији са врелим ветром појачава његов ефекат, посебно када се изводе радови. Овде се види сва тежина морнарског посла. Локални Арапи су се чудили, како руски морнари у овако тешким условима могу да раде и по 12-14 сати дневно, без престанка?!“-присећа се капетан првог ранга Александар Аполонов. „18,јула изјутра на развалинама разрушеног светионика смо инсталирали антену, два шатора и дизел-генератор. Острво Губаљ-Сахир је била права пустиња, без икаквих трагова живота. Ту није било никакве вегетације, осим бесконачне количине песка и исушених корала. Температура ваздуха није могла правилно да се измери, јер је живин стуб термометра био ограничен на 50 степени Целзијуса, и даље није могао да иде. Овакви временски услови су неповољно деловали на нашу опрему, која није пројектована за овакве услове“.
Други проблем су била дејства израелских ракетних чамаца и њиховог ратног ваздухопловства. Израелци су сматрали да Суецки канал припада њима, после уништења египатске војске. Они су покушали да се свим силама умешају у целу причу, и да се реше совјетских бродова. Изралески чамци нису презали ни од судара са совјетским миноловцима, а наоружани ловачки авиони Phantom су знали током дана да по осам пута надлете Суецки канал, имитирајућу ваздухопловни напад. Совјетски морепловци су се активно супртоставили овој агресији тако што су се противпожарном техником (ватрогасни топови, апарати за гашење пожара) борили против насртљивих израелских чамаца, док су крстарица-носач хеликоптера „Ленинград“ и други наоружани борбени бродови били у стању пуне борбене готовости. На страну СССР су стале и УН. На Израел су утицали и његови стратешки савезници (САД и Велика Британија) чији трговачки бродови су пролазили кроз „совјетски коридор“ у Суецком каналу.
Међутим, можда и највећи проблем приликом извођења ове операције је био веома низак професионализам и обученост египатских морнара. Мине совјетског порекла „Краб“ и АМД су постављане без икаквог плана, често са потпуно неподесним пловним средствима (бродови за риболов и сл.). 13.септембра 1974.године на једну од ових мина је налето совјетски миноловац „МТ-66“ којим је командовао капетан трећег ранга Свидоров. Приликом експлозије мине, труп брода је на 20 места пробијен. Над бродом је изгубљена могућност управљања, а нестало је и електричне енергије. У дубокој тмини брод је почео да тоне. Према сећањима морнара који су се у том моменту затекли на броду „МТ-66“, ускоро се на лицу места прикупио велики број тиграстих ајкула.
Броду је хитно требала помоћ. Ка њему је убрзо упућено појачање које се састојало од неколико мањих совјетских бродова, који су и сами ризиковали да налете на „дивље“ минско поље. Пошто су пронашли брод који је већ до пола био потопљен, приступило се акцији спашавања његове посаде. Најтежи део акције је било деблокада једне собе на броду, у којој су била заробљена два совјетска официра. Они су на све начине покушали да развале блокирана врата, а када у томе нису успели, написали су опроштајна писма својим породицама.Пошто је комплетна посада евакуисана, оштећени миноловац је тегљачима пребачен до луке Хургада, где је поправљен и поново враћен у функцију.
Ипак, поред свих тешкоћа морнари СССР су успешно реализовали целу операцију. Миноловци и хеликоптери су пронашли и уништили на десетине мина. Акваторија која се простирала се на површини од око 1250 квадратних морских миља, у потпуности је очишћена. Приликом деминирања ове просторије примењени су нови тактички модели употребе хеликоптера у оваквим мисијама, помоћу подводних каблова са експлозивним пуњењем.Хеликоптери Ка-25 и Ми-8 су укупно извели 188 полетања у склопу операције уништавања мина. У новембру месецу 1974.године Суецки канал је поново отворен за несметан поморски саобраћај.