Два ударца сабљом по глави: Како је Николај II преживео напад јапанског фанатика

Атентат на великог кнеза Николаја у Јапану, Le Petit Journal, Paris, 1891.

Global Look Press
Зашто је јапански полицајац напао Николаја и да ли је то стварно био један од разлога за избијање руско-јапанског рата 1904-1905?

Од тела последњег руског цара и његове породице готово да нема остатака. После бруталног убиства она су спаљена. 1991. године у близини Јекатеринбурга пронађени су остаци за које се претпостављало да припадају цару и његовој породици. Остаци су поново сахрањени 1998. године у Санкт Петербургу. Притом је било потребно спровести  генетску анализу која би потврдила њихово порекло. Али, где пронаћи узорке ДНК последње руске царске породице? Где другде него на предмету који носи трагове царске крви: у Ермитажу у Санкт Петербургу налазила се кошуља са крвљу Николаја II. Њу је имао на себи када је јапански полицајац покушао да га убије док  је још био престолонаследник.

Велики кнез Николај Александрович у Нагасакију

Путовање на исток

Био је обичај да руске аристократе у младости путују по иностранству. 1890-1891. велики кнез Николај Александрович, будући цар Николај II, кренуо је на путовање на исток. Његов отац је, наиме, сматрао да престолонаследник треба да посети не Европу (како је било уобичајено), већ земље на истоку, а своје путовање да заврши у Јапану. Осим свите, Николаја је пратио његов даљи рођак, принц Георг од Грчке и Данске.

Николај је посетио Египат, Индију, Сингапур, Кину, а затим Јапан, где је његова посета очекивана са великим узбуђењем. Била је то прва посета престолонаследника неке стране земље Јапану. Реномирани јапански лист Yomiuri Shimbun објавио је да је Николајева посета догађај од „суштинске важности“ за Јапан. Међутим, став Јапана према Русији био је проблематичан: у новембру 1890. године, шест месеци пре Николајевог доласка, руска амбасада у Јапану је била нападнута. Николај је приликом доласка дочекан на највишем могућем нивоу: све време се налазио у друштву принца Арисугаве Такехита, члана јапанске царске породице. То Николаја ипак није заштитило од опасног инцидента. 

Принц Арисугава Такехита

Инцидент у Оцуу

У понедељак, 28. априла 1891. године, у јутарњим часовима кнез Николај, принц Георг и принц Арисугава Такехито посетили су стари град Оцу. Улице древног града биле су веома уске, па су се, уместо у кочијама са коњима, гости кретали у рикшама. Док је поворка од око 50 рикши у којима су се налазили Николај, његови пријатељи, свита и јапански званичници пролазила кроз Оцу на путу за Кјото, један од јапанских полицајаца по имену Цуда Сандзо, који је обезбеђивао поворку, изненада је сабљом напао Николаја. Николај је примио два ударца сабљом по глави пре него што је искочио из рикше. Принц Георг је ударио Цуда својим штапом од бамбуса (према другој верзији њиме је спречио други ударац), али није успео да га заустави, након чега су то учинила двојица возача рикши.

Улица у Оцуу где је извршен напад на Николаја.

Последице 

Одмах после инцидента Николају су на лицу места превијене ране. Велики кнез је задобио рану дугу 9 центиметара на задњем делу главе која је досезала до кости и сличну рану дугу 10 центиметара на челу. Такође је повредио длан и уво. Приликом превијања уклоњен је танак фрагмент чеоне кости дуг 2,5 центиметра. Велики кнез је, међутим, тврдио да се осећа добро. „Није то ништа“, рекао је за повреду. „Само се надам да Јапанци неће помислити да ћу променити свој однос према њима и да ћу бити мање захвалан на њиховом гостопримству“, рекао је Николај принцу Арисугави Такехиту. Николај је без одлагања пребачен у луку Кобе, где су му руски лекари са руске крстарице „Памјат Азова“ зашили рану.

Рана је касније била узрок мучних главобоља које су Николаја пратиле до краја живота. 

Поклони великом кнезу Николају на крстарици Памјат Азова, 13. мај 1891.

Јапан после инцидента  

Јапанци су били затечени и огорчени због онога што је Цуда учинио. Из страха да би инцидент могао да поремети односе између двеју земаља, цар Муцухито је лично одмах отишао у Кјото да дочека великог кнеза Николаја. У знак поштовања према рањеном руском престолонаследнику наредног дана били су затворени берза, неке школе, позориште и јавне куће.  

Цар Муцухито је изразио наду да се Николај неће увредити и да ће наставити посету Јапану. У међувремену, у Санкт Петербургу Александар III је одлучио да се путовање одмах прекине. Након што се Николај укрцао на „Памјат Азова“, где му је пружена медицинска нега, он више није напуштао брод. 6. маја Николај је свој 23. рођендан дочекао на броду, а следећег дана отпловио за Русију. Али пре одласка је позвао двојицу возача рикши који су зауставили Цуда и богато их даривао. 

Рикше које су Николају спасиле живот, (лево) Китагаичи Ичитаро и Мукохата Џисабуро.

Јапанско друштво је жалило због инцидента. Око 24 хиљаде телеграма саосећања послато је на руску крстарицу где се налазио Николај. Овај догађај је чак изазвао и самоубиство младе шваље Јуко Хатакејаме, која је као чин јавног кајања себи пререзала грло испред Управне зграде у Кјоту и након тога преминула у болници. Прихватајући одговорност за пропусте начињене  у обезбеђењу, министар унутрашњих послова Саиго Цугумиши и министар спољних послова Аоки Шузо поднели су оставке.

Ко је био Цуда и какви су били његови мотиви?

Разлози који су навели Цуда да нападне руског престолонаследника до данас остају нејасни. Верује се да је себе доживљавао као самураја и да је био загрижени патриота који је памтио како су у Јапану пре владавине Муцухита странци били презрени и омражени. Цуда је био бесан због свих почасти и поштовања које су Јапанци указивали гостима. Такође је вероватно замерао Николају што није скинуо ципеле приликом посете будистичком храму.  Осим тога, сумњао је да су Николај и Георг од Грчке страни шпијуни који припремају инвазију на Јапан. Све то му је помрачило ум и навело га да нападне Николаја.

Цуда Сандзо

Јапански суд осудио је Цуду на доживотну робију у радном логору и руска власт је изразила задовољство због ове одлуке. Али, у септембру исте године Цуда је умро у заточеништву. Постоје наводи да је одбијао храну и тако себе уморио глађу.

Мада је Николај касније у свом дневнику записао да није љут на Јапанце због „ужасне ствари коју је учинио зилот“, његови министри су истицали да је према Јапанцима увек био прилично резервисан. Инцидент у Оцуу често се спомиње у вези са Руско-јапанским ратом 1904-1905. Неки историчари сматрају да је Николају било лакше да уђе у овај рат с обзиром на однос који је после инцидента имао према Јапанцима.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“