Близак сусрет лета '57: Како су Совјети сазнали за фармерке и рокенрол

Иван Шагин/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru
Током Светског фестивала младих и студената у Москви 1957. грађани СССР су први пут видели „забрањене плодове“ западне цивилизације, а становници капиталистичких земаља су сазнали да иза Гвоздене завесе живе обични, нормални људи, а не „црвени ђаволи“.

Светски фестивал младих и студената одржан у Москви 1957. био је тек шести по реду, али сигурно најважнији. Тог лета су људи са Истока и Запад пали у загрљај једни другима. 

Млади борци за мир и класну равноправност из више земаља света организовали су сличне фестивале од 1947. и претежно у земљама Источног блока. Али Шести фестивал десет година касније оборио је све рекорде посећености - 34.000 гостију из 131 земље света!

Током две недеље (од 28. јула до 11. августа) у Москви је организован огроман број концерата, представа, изложби, семинара, лекција, сусрета, спортских такмичења. Искуства су размењивали млади стручњаци из свих могућих области, од архитеката до узгајивача животиња. 

Фестивал под мотом „За мир и пријатељство“ није одржан само за младе из Источне Европе и пријатељске државе Африке и Азије. Московљани су видели младе научнике из Француске, музичаре из Енглеске, Белгије, Шпаније, америчке џезере, глумце из Финске, Шведске и Холандије и многе друге представнике капиталистичких земаља. 

„Данас је тешко објаснити младима како смо ми тада доживљавали реч 'странац'“, говорио је у интервјуу 1977. године познати руски џез музичар Алексеј Козлов. „Због сталне пропаганде усмерене на мржњу према свему што је страно реч 'странац' је код совјетских грађана изазивала истовремено и страх и усхићење.“ 

„Градови СССР нису знали за туристе, стране бизнисмене. Дипломате и страни новинари нису тек тако шетали нашим улицама. Зато кадa смо видели хиљаде странаца на улицама Москве и кадa смо добили прилику да са њима разговарамо, доживели смо шок, еуфорију“, каже Алексеј Козлов. 

Односи Московљана и странаца су понекад постајали и превише блиски. Девет месеци после фестивала рођена је прва генерација деце мешаних раса, такозвана деца фестивала. Други такав бејби бум догодио се тек после Олимпијаде 1980. у Москви. 

Фестивал је имао јак утицај на совјетску културу, друштво и стил живота. Совјети су први пут видели патике, спорт звани бадмингтон, фармерке, први пут су чули рок музику. И ако су патике и бадмингтон убрзо постали популарни и преплавили земљу, фармеркама и рокенролу није било суђено. Совјетска власт је утврдила да се ради о капиталистичкој зарази. Фармеркама и рок музици је отказана добродошлица.

Једна од бројних песама посвећених фестивалу је свакако „Подмосковне вечери“. Песма је постала тако популарна да је и данас вероватно најпознатија руска песма на свету, преведена је и препевана на све светске језике. 

На овом се фестивалу и родила идеја ТВ програма КВН (Клуб веселих и сналажљивих) који је и данас један од најпрофитабилнијих комерцијалних пројеката на руској телевизији. 

Традиција одржавања Светског фестивала младих и студената није нестала после распуштања Варшавског пакта, али ниједан други фестивал није оборио рекорд посећености, није надмашио политички и друштвени значај који је имао фестивал у Москви 1957. 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“