Такви саркофази, како наводе археолози, служили су као породичне гробнице. Могу се наћи само у неколико престоница кнежевина из предмонголског периода, рецимо у Кијеву, Чернигову, Переслављу Јужном и Новгороду. Према речима руководиоца Новгородског архитектонско-археолошког одреда Владимира Седова реч је о јединственој грађевини те врсте. У Новгороду је од када се врше ископавања па до данас пронађено свега петанестак саркофага, а налазе се у Софијском сабору и неколико старих цркава. Међутим, читава серија саркофага, који припадају елити средњевековног Новгорода спада у апсолутну реткост.
Археолошка истраживања на подручју Георгијевске цркве Јурјевог манастира спроводе се од 2013. године, а од 2015 ради се на спољашњем ободу зграде. Током ископавања пронађено је мноштво вредних предмета. Такосу овде откривени фрагменти фресака обијени са зидова почетком деветнаестог века који су се налази испод пода цркве. 2016. године пронађени су први камени саркофази у којима су по мишљењу упућених, сахрањени монаси Јурјевог манастира. Ову претпоставку потврдили су у укопима пронађени остаци кожних каишева с утиснутим верским празницима и кожни крстови.
Камени саркофази у управо пронађеној групи склапани су од шест плоча. Укупно је пронађено шест саркофага, од којих се пет налази на располгању истраживачима за даљи рад, док једном није могуће прићи.
Владимир Седов подсећа да су саркофази масивне грађевине. Како истиче, сва је прилика да су прављени раније, јер је за припрему такве гробнице било потребно много времена и велики број људи. Тако је, рецимо, плоча којом је саркофаг затворен тешка тону и по.
У прелиминарним антрополошким истраживањима дошло се до закључка да су овде сахрањивани мушкарци и жене око педесет година и старији. Сви су водили активан живот, на шта упућује истрошеност зглобова. Међутим, добро очувани зуби говори о томе да су се ти људи добро хранили.Како је просечна дужина живота средњевековног човека била од 35 до 38 година може се тврдити да се у укопима налазе остаци особа које су живеле на веома високом нивоу, наглашавају арехолози.
Археолози су указали да начин сахрањивања у саркофазима који се налазе поред улаза у цркву и испод пода, одговара хришћанском обреду. За разлику од паганског сахрањивања, у саркофазима нису остављане ствари за загробни живот, већ се сами гробови налазе што је могуће ближе цркви, а то су нарочито молили, како би се симболично припојили заједници уочи Страшног суда.