Фотографије које су постале симбол епохе: Совјетско отопљавање 60-их у објективу Владимира Лагранжа

„Голубови мира” (1962)

„Голубови мира” (1962)

Владимир Лагранж/Courtsey of the Lumier Brothers center for photography
Уместо инсценираних, идеолошки исправних фотографија срећних радника у фабрици, које су дотада биле уобичајене, у први план нове генерације совјетских фотографа долазе тренуци из стварног живота.

Отопљавање (оттепель) у политици донело је и отопљавање у уметности фотографије. Званични пропагандни снимци повукли су се у други план, а на њихово место дошли су тренуци из реалног живота.

Серенада, 1962.

Владимир Лагранж се од детињства бавио фотографијом. Објективом је бележио тренутке из живота другова, рођака и случајних познаника.

Бака, 1961.

1959. године, кад му је било 20 година, запослио се као фото-дописник у агенцији ТАСС, главној новинској агенцији СССР-а.

Солфеђо. 1968.

Био је сведок читаве једне епохе совјетског живота. Његове фотографије бележе лирску страну стварности без икаквог намештања кадрова.

Снежна битка, 1960.

„Мој задатак је био да читаоца упознам са послом металурга, пилота, рудара, лекара, земљорадника... са њиховим животима, и то максимално истинито”, писао је он.

Мале балерине, (1962)

Живи Лагранжови снимци били су у потпуности у духу времена. Управо тада у замаху је била европска фотографска агенција  Magnum Анрија Картије-Бресона, која је заступала заштиту права фотографа и одбацивала ретуширање фотографија и инсцениране снимке.

Твист, 1964.

Лагранжови радови објављивани су у многим совјетским часописима, а такође у немачком Die Freie Welt. Имао је око 10 индивидуалних изложби.

Фризура. 1963.

Неке његове фотографије постале су симболи епохе: „Голман” (1961), „Голубови мира” (1962), „Младе балерине” (1962). Све оне су пуне живота и наде у светлу будућност.

Голман, 1961.

1987. године Лагранж је био један од 100 фото-дописника из целог света чији су снимци постали део књиге „Један дан из живота Совјетског Савеза”, која је објављена у САД. Лагранж је о совјетском животу објавио и своју књигу под насловом „Тако смо живели”.

Интерес, 1961.

1987. године за допринос уметности фотографије Лагранж је добио главну награду у земљи: „Златно око Русије”.

Нема плеса без хармонике, 1983.

„Смисао његових радова је: бити будни учесник догађаја у свакој 'улици' у коју га живот нанесе”, рекла је о Лагранжу директорка Центра за фотографију „Браћа Лимијер” у Москви Наталија Григорјева-Литвинска.

Пољски рад, 1973.

Ретроспективна изложба овог уметника под називом „Улица Лагранжа” одржаће се у Центру за фотографију „Браћа Лимијер” у Москви од 5. септембра до 17. новембра 2019. године.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“