Фотографије које су постале симбол епохе: Совјетско отопљавање 60-их у објективу Владимира Лагранжа

Отопљавање (оттепель) у политици донело је и отопљавање у уметности фотографије. Званични пропагандни снимци повукли су се у други план, а на њихово место дошли су тренуци из реалног живота.

Владимир Лагранж се од детињства бавио фотографијом. Објективом је бележио тренутке из живота другова, рођака и случајних познаника.

1959. године, кад му је било 20 година, запослио се као фото-дописник у агенцији ТАСС, главној новинској агенцији СССР-а.

Био је сведок читаве једне епохе совјетског живота. Његове фотографије бележе лирску страну стварности без икаквог намештања кадрова.

„Мој задатак је био да читаоца упознам са послом металурга, пилота, рудара, лекара, земљорадника... са њиховим животима, и то максимално истинито”, писао је он.

Живи Лагранжови снимци били су у потпуности у духу времена. Управо тада у замаху је била европска фотографска агенција  Magnum Анрија Картије-Бресона, која је заступала заштиту права фотографа и одбацивала ретуширање фотографија и инсцениране снимке.

Лагранжови радови објављивани су у многим совјетским часописима, а такође у немачком Die Freie Welt. Имао је око 10 индивидуалних изложби.

Неке његове фотографије постале су симболи епохе: „Голман” (1961), „Голубови мира” (1962), „Младе балерине” (1962). Све оне су пуне живота и наде у светлу будућност.

1987. године Лагранж је био један од 100 фото-дописника из целог света чији су снимци постали део књиге „Један дан из живота Совјетског Савеза”, која је објављена у САД. Лагранж је о совјетском животу објавио и своју књигу под насловом „Тако смо живели”.

1987. године за допринос уметности фотографије Лагранж је добио главну награду у земљи: „Златно око Русије”.

„Смисао његових радова је: бити будни учесник догађаја у свакој 'улици' у коју га живот нанесе”, рекла је о Лагранжу директорка Центра за фотографију „Браћа Лимијер” у Москви Наталија Григорјева-Литвинска.

Ретроспективна изложба овог уметника под називом „Улица Лагранжа” одржаће се у Центру за фотографију „Браћа Лимијер” у Москви од 5. септембра до 17. новембра 2019. године.