Фотографије из историје Совјетског Савеза 40-их година: Невероватно херојство и неизмерни ужаси

Getty Images; Борис Кудојаров/Sputnik; Борис Јарославцев/Sputnik
40-их година Совјетски Савез је пролазио кроз непрекидне ратове и конфликте, што је остављало мало простора за културни и научни живот.

Крај Совјетско-финског рата

Финска кампања Црвене армије требало је да буде једноставан подухват, али због изненађујуће снажног отпора финске војске овај рат је постао кошмар за совјетске трупе, које су у њему изгубиле преко 126 000 људи. С друге стране, совјетска војска је извукла важне поуке из овог конфликта и значајно унапредила свој борбени потенцијал уочи нацистичке инвазије 1941. године.

Анексија балтичких земаља и Бесарабије

Црвена армија улази у Ригу

Према тајном совјетско-немачком споразуму, балтичке државе и румунска Бесарабија (савремена Молдавија) потпале су под совјетску сферу утицаја. У јуну 1940. године СССР је кренуо у акцију. Владе Летоније, Естоније и Литваније су, схватајући да немају никакве шансе да се супротставе СССР-у, прихватиле совјетске захтеве и дозволиле Црвеној армији да уђе на њихову територију. Организовани избори су на власт довели прокомунистичке снаге, које су изгласале присаједињење СССР-у. Румунија је пристала да Бесарабију препусти Совјетском Савезу само неколико сати пре него што је совјетска инвазија требало да почне.

Барбароса

Немачка офанзива, која је почела 22. јуна 1941. године, донела је Црвеној армији катастрофалан пораз. Упркос херојском и жестоком отпору совјетских војника, читаве армије су збрисане са лица земље, тако што су опкољене и уништене заједно са хиљадама тенкова и авиона. До краја 1941. године Вермахт је окупирао Естонију, Летонију, Литванију, Молдавију, Белорусију и Украјину, нашавши се пред вратима Москве и Лењинграда. Совјетске трупе су изгубиле преко три милиона војника, који су убијени или заробљени, док су немачки губици били преко 700 000. 

Спасавање светског културног наслеђа

Голи зидови музеја Ермитаж, Лењинград

Евакуација највеће уметничке колекције у Европи, експоната музеја Ермитаж у Лењинграду, почела је првог дана немачког напада на Совјетски Савез. У потпуној тајности преко 1,2 милиона од укупно два милиона уметничких дела пребачено је железницом у безбедне магацине на Уралу. Евакуација је дуго планирана (од 1939), тако да је изведена брзо и ефикасно.

Опсада Лењинграда

У септембру 1941. године немачке и финске трупе су опколиле други по важности совјетски град, Лењинград. Током 872 дана опсаде грађани су имали само један пут за снабдевање: преко замрзнутог језера Ладога, које је било под сталном непријатељском ватром. Огромни град је стално био у недостатку намирница. Од глади је умрло преко 600 000 становника Лењинграда.

Први велики пораз Немачке

Након што су у жестоким борбама у септембру-децембру 1941. године одбраниле Москву, совјетске трупе су започеле велику контраофанзиву против исцрпљене војске Вермахта и принудиле је да се повуче. Битка за Москву била је први велики пораз Немачке у Другом светском рату, након чега је фелдмаршал Валтер фон Браухич за Црвену армију рекао да је то „први озбиљни противник” Немачке.

Стаљинградска битка

Битка за Стаљинград, која важи за прекретницу у Другом светском рату, била је један од најкрвавијих обрачуна у историји и однела је животе скоро 1,3 милиона војника на обе стране. Када су немачке трупе напале центар града, слабије румунске армије су  покривале бочна крила напада. 19. новембра 1942. године совјетске трупе су започеле операцију Уран, пробивши се кроз румунске редове и опколивши немачку Шесту армију, која је уништена у јануару 1943. године.

Курска битка

У Курској бици, једном од највећих ратних обрачуна у историји, учествовало је скоро два милиона војника, преко 6000 тенкова и 4000 авиона. Након што су у Курску претрпели пораз, Немци су изгубили стратешку предност у рату и почели да се повлаче, што је затим довело до њиховог потпуног пораза и безусловне предаје.  

Багратион

Офанзива Црвене армије у окупираној Белорусији, под шифрованим називом Операција Багратион, била је освета за војне поразе из 1941. године. Совјетски муњевити рат био је планиран за 23. јуни, скоро на годишњицу почетка операције Барбароса три године раније. Брзим, масивним и координисаним нападима копнених и ваздушних снага совјетске трупе су сломиле отпор непријатеља, опколиле и потпуно уништиле немачку Групу армија Центар. 

Конференција у Јалти

Конференција лидера савезничких земаља предодредила је изглед Европе за наредних 40 година. Током дугих и сложених преговора Стаљин, Черчил и Рузвелт су дефинисали послератну судбину Пољске, Немачке и Југославије, и поставили темеље Уједињених нација.

Пад Трећег рајха

Иако је Берлин заузет 2. маја, а Трећи рајх се предао 8. маја, за Црвену армију борбе у Европи још нису биле завршене. Требало је предузети и последњу велику стратешку операцију у Европи и уништити преостале немачке трупе у Прагу и Чехословачкој, што је окончано 12. маја.

Уништење Квантушке армије

Као што је одлучено договором са савезницима, Совјетски Савез је објавио рат Јапану три месеца после победе над Немачком. Совјетска офанзива је кроз јапанску одбрану прошла као нож кроз путер, продирући дубоко на територију североисточне Кине. Десет дана од почетка офанзиве Квантушка армија је потпуно уништена.

Обнова индустрије

Совјетска економија је претрпела велику штету за време Другог светског рата: преко 1 700 градова и 70 000 села је порушено, 32 000 фабрика уништено. Али, путем мобилисања снага Совјетског Савеза до краја 40-их земља не само што је повратили предратни ниво индустријске производње, него га је удвостручила. Пољопривреда се опоравила нешто касније, почетком 50-их.

Блокада Берлина

Берлин

Упркос споразумима између Совјетског Савеза и западних сила о заједничком решавању немачког питања, Америка и Велика Британија су иницирале значајне економске реформе у Западној Немачкој без консултација са СССР-ом. Као одговор на то, Совјети су блокирали све путеве из западне Немачке до западног Берлина, осим ваздушног саобраћаја. Блокада Берлина трајала је од јуна 1948. до маја 1949. године. Била је то једна од првих криза у хладном рату.

Прво совјетско тестирање атомске бомбе

Тек 20. августа 1949. године Совјетски Савез је постао друга држава на свету са нуклеарним оружјем. У Семипалатинску (у данашњем Казахстану) тестирана је прва совјетска атомска бомба РДС-1. Она је имала доста тога заједничког са америчком бомбом „Дебељко“, која је у Другом светском рату бачена на Нагасаки.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“