Минск (3. јул 1944)
Велика совјетска офанзива у Белорусији, позната као операција „Багратион“, почела је крајем јуна 1944. године. Руси су у тој офанзиви нанели Немцима тежак пораз. Убијено је пола милиона непријатељских војника, а читава Група армија Центар је уништена. Црвена армија је 3. јула потпуно ослободила Минск.
Вилњус (13. јул 1944)
Главни град совјетске Литваније био је стратешки важна тачка на путу према Источној Пруској. Црвена армија је 9. јула опколила град, а ослободила га је 13. јула после жестоких борби. Значајну помоћ совјетским трупама су пружили литвански партизански одреди који су нападали град са југа.
Каунас (1. август 1944)
Каунас је други по величини град Литваније. Током окупације је служио Немцима као моћно упориште. И поред тога, совјетске трупе су га ослободиле за само неколико дана. Почев од 29. јула Црвена армија је извела два моћна напада, раздвојила немачки гарнизон на две половине и уништила га. Тада се појавио нови проблем – читава територија Каунаса је била једно велико минско поље. Пронађено је и уклоњено преко 5.500 мина.
Кишињов (24. август 1944)
Ослобођење Молдавије и њене престонице Кишињова спада међу најуспешније операције Црвене армије у Другом светском рату. Био је то један од такозваних „десет Стаљинових удараца“. У тој офанзиви уништена је група армија „Јужна Украјина“ коју су чиниле како немачке тако и румунске трупе, а Румунија је окренула леђа Силама Осовине.
Букурешт (31. август 1944)
Совјетске трупе су ефектно искористиле хаос и неред који је завладао у немачкој армији после пораза у Молдавији и државног удара у Румунији, и брзо су ушле у Букурешт не наишавши на већи отпор. Цивилно становништво их је топло дочекало.
Талин (22. септембар 1944)
У септембру 1944. године немачка команда је схватила да не може задржати територију Естоније у својим рукама па је наредила масовну евакуацију. Из Талина је евакуисано преко 60.000 војника. Цео контингент се повукао у Курландију, а совјетске трупе су ушле у град који практично није био брањен.
Рига (15. октобар 1944)
Совјетска команда је планирала да заузме Ригу а затим да уништи немачке трупе које су се повлачиле из Естоније. Међутим, летонске СС дивизије су пружиле жесток отпор на прилазима граду и одолевале Русима скоро две недеље, тако да су се Немци успешно повукли у Курландију. Црвена армија је 15. октобра коначно ослободила град.
Београд (20. октобар 1944)
У ослобађању Југославије и Београда Црвеној армији су активно помагали југословенски партизани на челу са Јосипом Брозом, а такође бугарске трупе које су промениле страну. Серијом брзих и ефикасних напада земља је потпуно очишћена од нациста. Уништена је армијска група „Србија“ и знатно је отежана евакуација Немаца из Грчке.
Варшава (17. јануар 1945)
Главни град Пољске ослобођен је после тродневних окршаја. Совјетске јединице су у изненадном јуришу успешно форсирале Вислу и ушле у град. На челу је марширала савезничка Прва пољска армија уз звуке пољске националне химне. Последњи ударац Немцима је нанела совјетска Друга гардијска тенковска армија пробивши се у непријатељску позадину и одсекавши све путеве за повлачење немачког гарнизона.
Будимпешта (13. фебруар 1945)
Да би заштитили град, Немци су позвали упомоћ 13. тенковских дивизија. Толика концентрација тенковских снага је била реткост чак и за Источни фронт. Немачке и мађарске трупе у Будимпешти су биле у обручу, али су одбиле да се предају и бориле су се дуже од месец и по дана.
Братислава (4. април 1945)
Црвена армија је ослобођењем Братиславе отворила себи директан пут према Прагу. Немачка команда је планирала да искористи овај град као дуготрајно упориште, али је совјетска армија избегла директан судар и после дубоког маневра напала град са северозапада. Главни град Словачке ослобођен је за два дана.
Беч (13. април 1945)
Совјетске јединице су јуришале на Беч са истока и југа, и истовремено су покушавале да заобиђу град са запада. Борбе су вођене за сваку кућу и зграду од које су Немци направили утврђени положај. Под жестоком непријатељском паљбом совјетски инжењерци су срушили главни мост Рајхсбрике. Немци су пружали очајнички отпор. Аустријска престоница је ослобођена после борби које су трајале недељу дана.
Берлин (2. мај 1945)
У овој жестокој бици за срце Трећег рајха Немци су заједно са француским, скандинавским и летонским есесовцима очајнички и фанатично бранили сваки квадратни метар, борили су се за сваку улицу, за сваки трг и сваку зграду. Совјетским трупама је уз подршку Пољске народне армије требало преко недељу дана да заузму град. Сукоби око Рајхстага су трајали чак и после Хитлеровог самоубиства (30. априла). Последња већа жаришта отпора у Берлину ликвидирана су 2. маја, али је појединих окршаја било чак и 7. маја.
Праг (9. мај 1945)
Праг је наставио да се бори чак и после пада Берлина и капитулације Трећег рајха. У овом граду су се концентрисале преостале немачке трупе у нади да ће се пробити на запад и предати Американцима. Житељи Прага су се 5. маја дигли на устанак. Подржали су их руски колаборационисти из Прве пешадијске дивизије Руске ослободилачке армије који су у овој ситуацији променили страну не би ли тако заслужили опроштај. Међутим, када је дошла совјетска армија колаборационисти су побегли на Запад а прашки гарнизон се предао Црвеној армији.