Чему су служиле огромне плутајуће куће у царској Русији? (ФОТО)

Самарски областни уметнички музеј
Ове огромне конструкције личе на призор из руске бајке, али у време царске Русије биле су веома корисне. Сигурно се питате за шта.

Русија је одувек била земља река и дрвећа. Реке су притом играле кључну улогу у транспорту дрвета. У 19. веку у Русији су за транспорт  великих количина дрвета из горњих токова река Волге и Каме до Каспијског језера коришћене овакве огромне конструкције.

Биле су то заправо плутајуће гомиле дрвета у облику бродова. Годишње се градило и до 150 оваквих конструкција, а у свакој је било од 2 до 13 хиљада тона дрвета. Ови необични бродови били су око 100 метара дуги, 25 метара широки и високи 5-6 метара.

Ове барке звале су се бељане по белој боји, јер су, препуне свеже насеченог необрађеног дрвета, блистале на сунцу, огледајући се у води.

Припреме за њихову изградњу почињале су зими. Дрвосече су у шуми проводиле непрекидно 3-4 месеца. Они су обарали дрвеће и одвлачили га до потока који су водили до река. На пролеће од брвана су правили сплавове који су потоцима пловили до места где се градила бељана. За транспорт дрвета из шуме уз коришћење искључиво мануелног рада била је потребна беспрекорна логистика.

Бељане нису премазиване катраном, јер су одмах по стизању на одредиште размонтиране. Труп бељане обично је био направљен од око 200 стабала смреке за равно дно и око 250 стабала бора за бочне стране. Затим су стабла товарена у укрштеним нивоима, да би могла да се суше током пловидбе. Терет је обично био 2,5 до 3 метра виши од страна барке. На врху подизане су привремене куће за раднике.

Бељаном се управљало помоћу џиновског кормила, а кретала се крмом напред. Када би стигла на одредиште, потпуно је растављана, а дрво је затим продавано као грађа или за ложење.

Бељане су биле посебно популарне средином 19. века, када су парни бродови користили дрва за ложење. Када су бродови почели да користе нафту, потражња за дрветом је опала, али су бељане коришћене све до краја 19. века, углавном због традиције.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“