Зашто је Суворов говорио да је „метак слеп, а бајонет јунак“: Битка за Нови

Александар Коцебу. Битка за Нови

Public domain
Италијанска кампања Суворова представља врхунац његове војничке каријере не само због блиставих победа, већ и због географских услова у којима се цела кампања одигравала, и невероватних обрта током битки. Суворов је из немогућих ситуација изналазио решења и увек излазио као победник у беспућима северне Италије. Битка за Нови представљала је једну од тих критичних битака, која је још једном прославила Суворова и његову војску.

Након победе код Требије 8. јуна 1799, савезничка руско-аустријска војска наставила је поход у северној Италији против француске војске Директоријума са циљем да је потпуно избаци из Италије. Због успоравања наступања од стране аустријског цара Франца I замисао Суворова о брзом продору у Француску је пропала. Искористивши паузу у наступању савезничких армија, Французи су формирали Алпску војску на чије је чело стао генерал Жан Виктор Моро. Пред нову армију од 45.000 људи постављен је задатак да уништи наступајуће снаге руско-аустријске армије.

Александар Васиљевич Суворов, гроф Суворов од Рамника, кнез италијански (1729–1800), руски генералисимус и један од највећих руских војсковођа који није изгубио ниједну битку.

Међутим Моро је одбио овако амбициозан план, сматрајући да нова армија само треба да одбрани пролаз кроз Алпе на италијанско-француској граници, док за наступање нема довољно снага. Због оваквог става замењен је амбициозним и веома талентованим тридесетогодишњим генералом Жубером, који је уз Наполеона био звезда у успону. Жубер је кренуо у сусрет савезничким армијама, сматрајући на основу обавештења да су оне развучене и да их може разбити изненадним ударом. Макар делимично његова претпоставка је била тачна, француска армија 14. августа потиснула је са доминантног градића Нови (данас Нови Лигуре) претходницу руске армије којом је командовао Петар Иванович Багратион. Французи су заузели погодне позиције за одбрану, чекао се одговор савезника.

Армије савезника одмах су кренуле у наступање. Генерал Павел Крај који је командовао аустријском војском на левом крилу напао је положаје Француза код места Пастурању. После почетног успеха Жубер је успео да потисне Аустријанце. Колоне Суворова још нису ступиле у напад на град Нови и Жуберу се отворила сјајна прилика да разбије снаге Краја. Међутим Жубер је већ на самом почетку битке смртно рањен од тиролског стрелца, након чега је команду армијама преузео генерал Моро. У 9 часова Суворов је издао наређење Багратиону да крене у напад на Нови са 10 батаљона (око 2.000 људи), међутим овај напад са доминатних положаја Французи су одбили. Други обновљени напад исто је одбијен. Већ у прва два напада створила се до тада специфична ситуација, Суворов је навикао да у првој навали нападима у колонама доведе до борбе бајонетима у којима је његова армија била неприкосновена. Овога пута битка је „запела“. Суворов је увео коњицу Дерфелдена која је кренула на дивизију француског генерала Ветрена која је потиснута све до саме тврђаве Нови, али Нови није заузет.

Жак Лук Барбје Валбон. Портрет Жана Виктора Моро

За овај критични период битке испредена је легенда која има некакво упориште једино у француским изворима. Наиме видећи да после неколико безуспешних напада руски војници одступају, Суворов је направио представу и почео да виче „ископајте ми овде гроб, моји див јунаци одступају“. Након чега је поново обновљен напад у колонама а војска је повратила борбени морал.

Моро је сконцетрисао све своје резерве на одбрану Новија, што је Суворов искористио и наредио генералу Меласу да са 9.000 људи обухвати крило дивизије Ветрена. Тек у три часа поподне Мелас је успео да изврши задатак. Дивизија Ветрена је била окружена и принуђена да положи оружје. Пети и последњи напад изведен је под командом Дерфелдена у 17 часова што је довело до пада Новија. Моро је покушао да спасе армију из окружења кренувши у неорганизовано повлачење. Попевши се на висове војници Суворова су ступили у борбу бајонетима којој је Суворов давао предност и у којој су руски војници били неприкосновени. Док су савезничке снаге претрпеле највећи део својих губитака пењући се ка утврђеном месту, Французи су катастрофу доживели приликом повлачења.

Војна енциклопедија Ситина (Санкт Петербург, 1911-1915)

Битка за Нови интересантна је и због тога што је већи део становништва био на страни јакобинаца а стога и помагао Французима, а на неколико места становници градића су убили неколико руских војника пуцајући им у леђа, због чега је војска извршила одмазду над делом цивила о којој је Багратион рапортирао Суворову.

У току битке за Нови француски губици били су преко 20.000 погинулих, рањених и заробљених што је готово у потпуности обезглавило француску Алпску армију. Губици савезника су били су преко 6.000 погинулих и рањених. Највећи део губитака савезничке армије чинили су Аустријанци (око 2/3) који су погинули на почетку битке. Суворов је још једном доказао доминацију свог начина ратовања у колонама и давања предности борби бајонетом „Метак је слеп, бајонет је јунак“ (Пуля — дура, штык — молодец).

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“