Добро очувана лобања праисторијског носорога пронађена на Таманском полуострву

Виктор Погонцев/Global Look Press
Друга у свету лобања праисторијског носорога пронађена је у блатном вулкану у Тамању.

Донедавно је био познат само један примерак лобање праисторијског носорога. Други примерак су сада пронашли палеонтолози у блатном вулкану на Таманском полуострву. По речима научника, овај је много боље очуван од лобање женке носорога, пронађене на истом месту пре тринаест година.

Други од два позната примерка лобање праисторијског носорога пронађен је у блатном вулкану Плава Балка на Таманском полуострву. Како саопштава портал kp.ru, учесници експедиције су лобању пронашли још средином јуна, али су истраживачи тек сада обелоданили своје резултате. Прва лобања праисторијске животиње, познате у научним круговима као кавкаски еласмотеријум, пронађена је у Тамању 2006. године, а сада је изложена као експонат у Азовском завичајном музеју. Садашњи проналазак је „очуван далеко боље од претходног“, каже Вадим Титов, научни сарадник Јужног научног центра Руске академије наука.

„То није безначајно, с обзиром да је локалитет стар 1,2 до 1,4 милиона година“, изјавио је експерт агенције РИА „Новости“. „Ова лобања има већу израслину за коју је био причвршћен рог. Лобања је дугачка преко 1,5 метра. То значи да је носорог био дугачак око 4,5 метара и висок 3 метра“.

Лобања праисторијског носорога је извађена у једном комаду са стеном у којој је сачувана као фосил. Сада научницима предстоји велики посао везан за чишћење, конзервирање и рестаурацију.

Блатни вулкан Плава Балка познат је у региону и под називом Азовски. На овом месту археолози од 1912. године проналазе остатке праисторијских животиња, фосиле и друге ископине које имају научну важност. Први проналазак је била гомила костију праисторијских слонова и носорога. „Мајдан“ фосила близу насеља За Родину у Темрјучком рејону привлачан је и за туристе. На овом месту има неколико локалитета из раног палеолита.

„Ове године смо открили остатке десетак слонова и три праисторијска носорога, али је најзанимљивијии проналазак ова готово нетакнута лобања кавкаског еласмотеријума. То је друга позната лобања елазмотеријума ове врсте, и прва која је припадала мужјаку“, истакао је Титов.

Еласмотеријуми су настањивали Евроазију од плиоцена (пре 5,3-2,5 милиона година) до плеистоцена (од 2,5 милиона до 11.700 хиљада година). Били су крупни – дугачки 6 метара, високи 2,5 метара и тешки 5 тона. Њихова најважнија одлика је била велика израслина на челу у облику куполе. Поједини научници сматрају да се на њој налазио рог који је био дебео, а дугачак је био преко 1,5 м. Са друге стране, кости израслине су веома танке и имају сунђерасту структуру. Ноге праисторијског носорога су имале тропрсто копито и биле су прилично чврсте. Зуби су му били врло велики, прилагођени биљној храни помешаној са абразивним честицама.

Током 2018. године је на Плавој Балци ископано најмање 120 крупних животиња – 86 слонова и 35 еласмотеријума. Сви су угинули у релативно кратком периоду.

Сматра се да је ово место са толиком засићеношћу археолошких налаза формирано на подручју калдере блатног вулкана, где су дебелокошци долазили да се ваљају у блату и пију воду. Једни су угинули тако што су се заглибили у блату, а други од отровних гасова које је избацивао вулкан.

Поред фосилних остатака костију, близу Плаве Балке су пронађена и примитивна камена оруђа праисторијског човека. Претпоставља се да су помоћу тих крупних заоштрених оруђа људи одсецали комаде меса са мртвих џинова. Палеонтолози се упорно надају да ће открити остатке праисторијског човека Homo ergaster (човек који ради) или Homo erectus (усправан човек).

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“