ОПОВРГНУТО: Између Русије и Немачке у Првом светском рату није било никаквог „вучјег примирја”

M2H/Blackmill Games,2019
Испоставило се да фантастична прича о томе како су се руски и немачки војници удружили да савладају чопор разуларених вукова није ништа друго до само прича.

У априлу 2019. године аутори видео игрице „Таненберг”, пуцачке игре из првог лица која је смештена у Први светски рат и описује догађаја везане за Битку код Таненберга (1914), у игрицу су увели и догађај под називом „Вучје примирје”, што је заправо модалитет игре када се борите против вукова.

Програмери су ову варијанту засновали на наизглед реалном догађају о којем је писао New York Times 29. јула 1917. године. Они чак наводе исечак из новина који говори о овом догађају:

Током протекле зиме рата вукови на пољској територији и територији балтичких Руса толико су се намножили на потезу од Ковна преко Вилњуса до Минска да су постали реална опасност како за руске тако и за немачке снаге. Полуизгладнеле звери су биле толико упорне у својим нападима на мале групе војника да су постале истинска претња чак и за борце у рововима. Отрови, пушке, ручне бомбе, па чак и митраљези су коришћени како би се истребила ова напаст. Али све је било узалуд. Вукови, који нигде нису толико крупни и моћни као у Русији, били су због глади доведени до очајања и нису се обазирали на опасност. Нови чопори би дошли на место оних које би руске и немачке трупе поубијале.

Као крајња мера, противници су, уз сагласност својих команди, почели да преговарају о примирју како би заједничким снагама савладали вучју напаст. Једно кратко време је трајао мир. А задатак уништавања заједничког непријатеља није нипошто изведен насумичним методама. Вукови су постепено сатеривани и опкољени, па је убијено неколико стотина животиња. Преостали вукови су се разбежали у свим правцима, избегавши покољ какав никад раније није виђен. Саопштено је да војници више нису имали проблема са вуковима.”

Ова „информација” је затим стигла у друге листове тог времена, а касније и у неке историјске публикације. Међутим, мало ко је нашао за сходно да провери изворе Њујорк Тајмса. Са друге стране, руски познавалац историје лова Сергеј Матвејчук тврди да за ову информацију не постоје руски извори. Она се први пут појавила 15. фебруара 1917. године у листу „Bridgeport Evening Farmer”.

Затим је 22. фебруара „вест” објавио „Hopkinsville Kentuckian” (готово истим речима), а 16. марта аљаски лист „Daily Empire”.

Војници играју футбал током Божићног примирја 1914. године

У руским изворима о рату на источном фронту нигде се не спомиње овакво „вучје примирје”, а није могуће да би привремено примирје између зарађених страна остало незабележено у изворима о рату. На пример, Божићно примирје из 1914. године, што је низ прекида ватре дуж западног фронта када су немачке и британске трупе палиле божићне свеће и певале божићне песме, а понекад чак размењивале и поклоне, масовно се спомиње у мемоарима, новинама и званичним документима.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“