Зашто су Британци и Совјети окупирали Иран док су нацисти били на прилазима Москви?

1. Те трагичне 1941. године Вермахт је окупирао већи део Балтичког региона, Белорусију и пола Украјине, и приближио се Лењинграду (данас Санкт Петербург) и Москви. Утолико је била необичнија одлука совјетског руководства да хиљадама километара далеко од Европе отвори нови фронт против Ирана.

2. Иран је доста забрињавао савезнике. Иако се декларисао као неутралан, ипак је био изразито наклоњен Немцима. Трећи рајх је имао огроман утицај на иранску политику и економију. Немачка обавештајна служба је у Ирану обављала велике операције. Ирански шах Реза Пахлави одбацио је све британске и совјетске молбе да протера из земље многобројне немачке држављане.

3. Такво стање је било неприхватљиво, делимично и због тога што је важна деоница транспорта у складу са Законом о зајму и најму водила преко иранске територије, кроз такозвани персијски коридор. Савезници су се договорили да преузму контролу над земљом до краја рата како би се искључила свака могућност да Иран помогне силама Осовине или да им се чак и придружи. Тако су 25. августа 1941. године совјетске и британске трупе ушле у Иран. Ова војна интервенција је добила назив „Операција Слога“.

4. Совјетски Савез је пронашао легитимни разлог за интервенцију тако да није објавио Ирану рат. Позвао се на Руско-персијски споразум из 1921. године, у коме пише: „Ако трећа страна пожели да искористи перисијску територију као базу за операцију против Русије, Русија има право да пошаље своје трупе у дубину персијске територије ради извођења војних операција које су неопходне за њену одбрану“.

5. Совјетска и британска интервенција са падобранским десантима у непријатељској позадини је била неочекивана, а савезничка авијација је имала апсолутну доминацију на небу, тако да бројнија иранска армија није имала много шансе да се одбрани. У првим данима су Иранци покушали да пруже отпор али су се убрзо дали у хаотично бекство и масовно су се предавали.

6. Видевши да армија губи битке на свим фронтовима, иранско руководство је 29. августа наредило својим трупама да положе оружје. Сутрадан су се британске и совјетске трупе састале у Санандаџу, а 31. августа су се Совјети и Британци руковали у Казвину, на само 160 километара од Техерана.

7. Савезничка војска је 15. септембра ушла у Техеран, где је организовала заједничку војну параду. Совјети су у целој кампањи изгубили 40, а британци 22 војника. Иранци су изгубили преко 800 војника, док је 200 цивила погинуло када су савезници бомбардовали иранске градове.

8. Совјетске трупе су окупирале северни, а британске јужни и југозападни део земље. Иран је добио новог лидера. Шах Реза Пахлави се одрекао престола у корист свог сина Мохамеда Резе Пахлавија, под чијим руководством је земља објавила рат Немачкој. Тиме је омогућено неометано функционисање персијског коридора, а затим и одржавање конференције савезничких лидера у Техерану 1943.

9. Одлучено је да савезници напусте Иран шест месеци након завршетка рата. Велика Британија је благовремено евакуисала своје трупе, а Совјети нису журили. Стаљин је организовао оснивање неколико марионетских држава – Азербејџанске Народне Републике и курдске Републике Махабад на северу Ирана са циљем да их касније анектира.

10. Тај корак је имао великог дипломатског одјека на Западу и у УН, што је на крају приморало Совјетски Савез да попусти и остави марионетске државе на милост и немилост судбине. Убрзо затим је иранска армија поново успоставила контролу над својим северним територијама.