ЦИА против СССР-а: Пет најозбиљнијих операција

1. Операција „Аеродинамика“

ЦИА је преко 40 година ефикасно користила „украјински џокер“ у свом хладном антисовјетском рату. Одмах по завршетку Другог светског рата Лангли је успоставио блиске контакте са Организацијом украјинских националиста (ОУН) и Украјинском устаничком армијом (УПА). Биле су то две највеће антикомунистичке организације са хиљадама чланова у западним земљама и у илегали у Совјетској Украјини.

Операција „Картел“ чији је циљ био пружање подршке украјинским националистима увелико је била у току већ крајем 1940-их. Током година је у више наврата мењан назив ове операције, а остала је позната под називом „Аеродинамика“.

Најпре је ЦИА пружала интензивну подршку оружаном отпору у Украјини, слала је своје агенте и инструкторе, обезбеђивала финансирање антисовјетских војних јединица и прикупљала податке о положајима и организацијама Црвене армије.

Када су средином 1950-их снаге ОУН и УПА у Украјини и источној Пољској углавном ликвидиране Американци су променили политички курс и концентрисали се на идеологију. Почели су да објављују антикомунистичку литературу и часописе, а такође да емитују илегални радио-програм и подржавају илегалне украјинске политичке покрете.

Када се Совјетски Савез распао 1990. године шефови америчких обавештајних служби су угасили овај пројекат.

2. Операција „Coldfeet“

У мају 1961. године амерички осматрачки авион је на Арктику приметио напуштену совјетску станицу на леду. Посада је напустила станицу у великој журби страхујући да ће ледени покривач ускоро пући.

ЦИА је у томе видела велику шансу да дође у посед совјетских војних тајни. Претпостављало се да станица може садржати важне информације из совјетских мрежа за акустичко осматрање које се користе за праћење америчких подморница испод арктичког леда.

Испоставило се да се станици не може прићи ледоломцем или хеликоптером, те су због тога два агента скочила помоћу падобрана из бомбардера B-17, а за њима је избачено осам сандука са одговарајућом опремом.

За та три дана Американци су на станици прикупили преко 80 докумената и направили хиљаде фотографија совјетске опреме. Када је посао завршен агенти су заједно са вредним подацима евакуисани са станице авионом B-17 помоћу Фултоновог система за спасавање „земља-ваздух“, познатијег као Skyhook.

3. Пројекат „Азоријан“

У марту 1971. године подморница К-129 ратне морнарице СССР-а потонула је из непознатих разлога у Тихом океану, 1600 километара од Хаваја. СССР је, како се често дешавало, покушао да заташка трагедију и званично није саопштио да је подморница нестала. Тако је ово пловило фактички постало „ничије“, што значи да је у принципу на њега могла претендовати свака земља. Американци, наравно, нису могли да пропусте такву шансу.

Маскирали су операцију подизања подморнице тако да изгледа као вађење руде, и специјално за ову прилику су направили истраживачки брод Hughes Glomar Explorer. Он је споља изгледао као брод за прављење бушотина, али је пројектован тако да подигне совјетску подморницу са морског дна. Задатак није био нимало лак јер се подморница К-129 налазила на дубини од 5.000 метара.

Подизање подморнице је почело 1974, само шест година након што је потонула. У току операције подморница се распала, тако да су Американци подигли само прамац. Детаљи операције су државна тајна, али се сматра да су агенти ЦИА извукли два торпеда са нуклеарним бојевим главама, док су балистичке ракете, опрема и важни документи остали на дну.

Американци су касније тврдили да су уз одговарајуће почасти сахранили шест совјетских морнара који су пронађени у одељењима подигнутог дела подморнице.

4. Пројекат „Тамни ген“

Током 1960-их и 1970-их, док су САД и Иран још увек били пријатељи и савезници, ЦИА и Иранско империјалистичко ратно ваздухопловство заједно су изводили обавештајне операције у јужним регионима СССР-а, познате као пројекат „Тамни ген“.

Амерички и ирански пилоти су иранским ловачким авионима редовно повређивали совјетски ваздушни простор са циљем да пронађу слабе тачке у совјетској противваздухопловној одбрани и провере колико ефикасно совјетски пресретачи реагују на повреду ваздушног простора.

У оквиру пројекта „Тамни ген“ Иран је добио најновију опрему, укључујући ловце F-14 које САД нису давале ниједној другој земљи.

Пилот Генадиј Јелисејев је 23. новембра 1973. године послат у авиону МиГ-21СМ да пресретне ирански ловац F-4 Phantom II који је повредио совјетску границу изнад Муганске долине. Испаљене ракете су промашиле циљ па је Јелисејев закачио реп „Фантома“ крилом свог авиона. Био је то први намерни судар авиона на млазни погон. Авион F-4 је пао, а његови пилоти су се катапултирали, после чега су заробљени. Руски МиГ је ударио у планину. Јелисејев је погинуо.

У јеку ове операције совјетске трупе су обориле четири иранска авиона. После Иранске револуције 1979. године пројекат „Тамни ген“ је одмах угашен.

5. Операција „Циклон“

ЦИА је током руске интервенције у Авганистану (1979-1989) све време изводила једну од својих најскупљих операција, која је коштала неколико стотина милиона долара годишње. Циљ операције „Циклон“ био је да се муџахедини опскрбе свим неопходним оружјем и муницијом у борби против Совјета.

Да не би Америка била директно увучена у конфликт ЦИА је сарађивала са Пакистанском обавештајном службом, која је помоћу америчког новца и оружја организовала финансирање, наоружавање и обуку авганистанске наоружане опозиције.

Посебно је запажена била епизода операције „Циклон“ у којој су Американци 1986. испоручивали муџахединима преносне противваздухопловне ракете „Стингер“. То је проузроковало велике губитке у совјетском ратном ваздухопловству које је годинама представљало озбиљну претњу џихадистима. Совјетски Спецназ је чак кренуо у лов на „Стингере“ које су муџахедини штитили по цену живота.

Операција „Циклон“ је обустављена када се совјетска армија повукла из Авганистана. После тога се чинило да ЦИА више уопште не обраћа пажњу на Русију, али то није дуго трајало.