Руски војни ресор скинуо ознаку тајности с докумената који говоре о ослобађању Букурешта од нациста.
Житељи Букурешта листом су проклињали бившег премијера и врховног команданта оружаних снага Румуније, најближег Хитлеровог савезника маршала Јона Антонескуа, приликом ослобађања овог града 1944. године од стране Црвене армије, сведоче управо декласификована архивска документа из тог доба, преносе руски медији.
У Централном архиву Министарства одбране Русије поводом 75. годишњице Букурештанско-арадске операције и ослобађања Букурешта у Другом светском рату скинуте су ознаке тајности с низа важних историјских докумената. У мултимедијалном одељку „Букуршет: цвеће и радост приликом ослобађања града“, који се може наћи на сајту руског војног ресора објављене су фотокопије наредби, дневника ратних дејстава, политичких извештаја, награда заслужним борцима и написа из фронтовских публикација.
Архивски документи говоре о томе како су становници Букурешта с цвећем и радошћу дочекали јединице Црвене армије 1944 године.
„Велика већина житеља Румуније крај рата против Совјетског Савеза дочекала је с великим олакшањем, као давно очекивани догађај. На улицама градова и у селима, свуда су се чуле грдње и клетве упућене влади Антонескуа и његовој свити, која их је увукла у рат с Совјетским Савезом. Улазак наших трупа у главни град Румуније, Букурешт прошао је без инцидената“, наводи се у политичком извештају 53. армије.
У документима се указује да је неповерење које је наметнула немачка пропаганда брзо нестало. „Народ је убрзо закрчио градске улице. Људи су били одушевљени редом и борбеном техником наших јединица. Совјетске заставе појавиле су се на зградама, и у рукама гомила људи. Многи су дочекали нашу војску с цвећем“.
Ослобађање Молдавије и растуће антифашистичко расположење у Румунији обезбедили су Црвеној армији неопходне услове за даље гоњење нациста у смеру југозапада. Совјетски војници понашали су се у туђој земљи као ослободиоци.
„На подручју које је заузела Црвена армија не стварати савете и органе совјетске власти, сачувати све постојеће румунске органе власти, као и постојећи систем економског и политичког уређења. Према румунским грађанима односити се с совјетским достојанством, не дозвољавати било какве нелегалне и самовољне акције“, наводи се у наредби из тог доба.
„Официрима и војницима Црвене армије наложено је да чувају и пруже сваку помоћ раду болница, школа, телеграфа и телефоније. На територији Румуније успостављен је слободан промет румунске валуте и курс према совјетској рубљи. Једна рубља вредела је сто леја. Свим румунским трговинским и индустријским предузећима 1944. године гарантована су лична и имовинска права, као и очување приватне имовине“, каже се у објављеној документацији.
„Румуни! Црвена армија ступила је на вашу територију како би дотукла немачке бандите. Она друге циљеве нема. Ми не желимо да вам намећемо наше устројство. После протеривања Немаца ви ћете на својој земљи успоставити онакав поредак какав сами желите“, писало је на лецима који су претходили проласку совјетских јединица територијом Румуније. Њеним житељима било је јасно да је Црвена армија дошла као ослободилачка војска.
На сајту МО РФ могу се наћи и сведочанства о наградама совјетским војницима и официрами који су по цену својих живота успели да сачувају независност и имовину Румуна. Зато су у августу када је немачка војска покушала да поврати под своју контролу Букурешт, у одбрану главног града устали његови становници и добровољци.
Тада, током чишћења града од остатака немачких нацистичких трупа „у приградском кућерку ухапшен је бивши румунски премијер и врховни командант оружаних снага маршал Антонеску, који је подржавао хитлеровску Немачку, као и чланови генералног штаба старе румунске армије“.
После завршене офанзиве, губици немачких нацистичких трупа износили су 150 хиљада убијених, 106 хиљада заробљених, а остали су и без 830 тенкова и самоходног оруђа, 330 авиона и преко 3500 оруђа различитог калибра.
Ускоро је Румунија била принуђена да изађе из фашистичке коалиције и објави рат Немачкој.
Министарство одбране Русије планира да настави са објављивањем архивских докумената из времена кључних војних сукоба у двадесетом веку у циљу успостављања чврсте баријере свим покушајима фалсификовања историје.