Тајна операција „Копље“: Зашто су 1940. Британија и Француска планирале напад на Баку?

Нафтни бунари у Балаханима (село у близини Бакуа), крај 19. века

Public domain
Након препуштања Хитлеру Аустрије, Чехословачке и Пољске, Француска и Велика Британија су и даље Совјетски Савез сматрале непријатељем број један и планирале војну мисију далеко од својих граница.

Тридесетог марта 1940. британски извиђачки авион Локид-12А полетео је са аеродрома Хабанија у Ираку ради фотографисања нафтних поља и рафинерије у Бакуу. Са висине од 7 км, недостижне за совјетску ПВО, фотографисао је потенцијалне мете за британску и француску авијацију и остварио је више стереоскопских снимака. Након четири дана исти авион извршио је извиђачки лет на Батуми и Поти, где су се налазиле рафинерије. Овога је пута совјетска артиљерија распалила, али није успела да га обори. Шта се крило иза ових извиђачких летова и шта су Британци и Французи желели да постигну са операцијом „Копље“?

Извиђачки авион Локид-12А, 1938.

Историја дипломатије и геополитичких игара у Европи тридесетих година је веома осетљива тема. Због геополитичких комбинација у другој половини тридесетих, будуће државне савезнице могле су се наћи на супротстављеним странама. Након препуштања Хитлеру Аустрије, Чехословачке али и Пољске, Француска и Велика Британија су и даље Совјетски Савез сматрале непријатељем број један, без обзира што су након немачког напада на Пољску биле макар и под формалном објавом рата са нацистичком Немачком.

Остављање Пољске на цедилу изостављањем било какве војне акције на западним границама или бомбардовањем немачких градова, био је јасан доказ да је ћутање Француске и Велике Британије планирано. Ни један немачки град није масовно бомбардован. Британски авиони су бацали листиће пропаганде над немачким градовима док је немачка војска са 90% својих снага брзо продирала у Пољску. Међутим крајем 1939. Британија и Француска већ су почеле да планирају једну велику бомбардерску мисију далеко од својих метропола, али не против Немачке већ против Совјетског Савеза.

Први руски нафтовод Балахани. Саграђен у 1878. на нафтним пољима у региону Бакуа

С обзиром да се у Азербејџану али и Кавказу производило 90% совјетске нафте, ова географска област је била Ахилова пета за Совјетски Савез, јер се великим али изненадним ваздушним ударима могла за неколико дана нанети штета незамисливих размера. Размишљања о бомбардовању жиле куцавице нафтне производње СССР-а датирају из раних година, од када су бољшевици национализовали све нафтне ресурсе и избацили страни капитал. Међутим планирање операције „Копље“ интензивно је почело да се развија након слома Пољске и обзнане пакта о ненападању Рибентроп-Молотов. У новој геополитичкој стварности СССР је остао ван европског рата док су Француска и Велика Британија биле макар под формалном објавом рата али без реалних ратних операција. У новој геополитичкој консталацији време је радило за СССР који је у овом периоду био прва индустрија Европе.

Мада су након Другог светског рата Француска и Британија правдале ову операцију тиме да је део нафте Хитлеру достављан пактом Рибентроп-Молотов, треба рећи да се СССР налазио на трећем месту по продаји нафте Немачкој, иза Румуније и Америке. Ипак планови бомбардовања Румуније и америчких танкера на Канарским острвима нису постојали. Питање је постало врло актуелно у време Зимског рата, посебно на  пролеће 1940. С обзиром да су Француска и Британија планирале да искрцају експедициону војску од 100.000 људи у Финску, којој су слале обилну војну помоћ, план „Копље“ је паралелно са другим улазио у завршну фазу.

У протоколу заседања координационих група штабова авијација Француске и Британије 4-5 априла 1940. речено је да ће ваздушна дејства бити извршена по градовима Батуми, Поти, Грозни и Баку са циљем уништења нафтне производње. Као могући циљ напада поменута је и Одеса. За извршење задатка планирано је од 90 до 100 авиона  из 6 француских и три британске ексадриле. У једном налету таква група би могла да избаци до 70 тона бомби. У штабу британског ваздухопловства разрађен је план МА-6, према коме је по објектима на Кавказу требало да делују 4 британске групе бомбардера „Бленхјем“ и 5 група бомбардера америчког порекла „Глен Мартин“ француског ваздухопловства. Рачунало се да ће Баку бити уништен за 15 дана, Грозни за 12, Батуми за дан до два. План је добио кодно име „Копље“. Главни надгледач операције био је потоњи маршал британске авијације сер Џон Слесор (Sir John Cotesworth Slessor).

Британски бомбардер „Бленхејм“ са којим је требало д се врши бомбардовање

О припремама Британије и Француске дознала је совјетска обавештајна служба преко своје резидентуре у Паризу, прислушкујући разговоре војног особља које се спремало за пут на Блиски исток а потврда је стигла и од амбасаде у Лондону. Такође извиђачки летови британског ваздухоплоства у марту нисту остали незапажени. А извиђачки лет над центром производње нафте могао је да значи само једно. Одмах након добијања првих сигнала совјетски војни командант Климент Ворошилов је добио наређење да се упути на Кавказ и преконтролише стање ПВО над нафтним пољима. По важности и концетрацији ПВО Кавказ је био на трећем месту иза Москве и Лењинграда. С обзиром да се рат са Финском завршио, из Лењинградског војног округа на Кавказ су пребачени и радиолокациони уређаји РУС-1. По повратку у Москву и након извештаја Ворошилова Стаљин је одлучио да у случају да дође до напада, СССР мора одмах напасти британске базе у Александрији у урушити Суецки канал до те мере да он постане неупотребљив, пошто се није могло рачунати да ће само дејства ПВО и авијације успети да одврате масовни налет авијације. Нафтна поља су била веома рањива јер је бомбардовање запаљивим бомбама могло да доведе до неконтролисаног ширења пожара који би се гасио месецима, док би се нафтна производња обнављала преко годину дана. Сама одбрана није могла бити једина опција. И само је судбина спречила тај напад. Операција је требало да почне 15. маја 1940, а Немачка је напала Француску пет дана раније.

Након окупације Париза, немачка обавештајна служба је запленила план који је касније јавно користила у пропагандне сврхе, истичући да је само брза акција немачке војске спречила спровођење плана западних савезника. Ипак остаје питање колико би план „Копље“ био ефикасан с обзиром да се зна да прецизних бомбардовања није било у раној фази Другог светског рата. 

Прочитајте такође! Зашто је СССР потписао пакт са Хитлером?

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“