Скинут печат државне тајне са докумената о пакту Молотов – Рибентроп

Потписивање пакта Молотов – Рибентроп. Споразум о ненападању између Немачке и СССР-а потписан у Москви 23. августа 1939, пар дана пре почетка Другог светског рата. Нацистички министар спољних послова Јоаким фон Рибентроп,совјетски комесар за спољне послове Вјачеслав Молотов (седи) и Јосиф Стаљин.

Global Look Press
Поводом 80. годишњице потписивања Пакта о ненападању између Немачке и Совјетског Савеза скинут је печат државне тајне са докумената везаних за овај историјски догађај.

На сајту Министарства одбране Русије отворена је нова мултимедијална рубрика „Трошни мир на прагу рата“, у оквиру које су објављени јединствени документи из фондова Централног архива министарства који досада нису били доступни јавности. Објављени материјал открива нове детаље везане за светску војну политику уочи рата. Љубитељи историје у склопу овог пројекта могу да се упознају са шифрованим телеграмима које је руководству земље из различитих градова западне Украјине упутио начелник главне политичке управе Црвене армије Лав Мехлис. Он саопштава да украјинско становништво дочекује совјетску војску „са искреним ентузијазмом“ и да мештани разоружавају поједине јединице пољске армије.

У документима пише: „Цвећем се дочекују чак и истурене јединице које се пробијају уз борбу. Многи плачу од радости. Становништво дочекује наше јединице као ослободиоце од пољских господара и моли да не пуштамо Немце...“

Међу обнародованим историјским документима посебно треба истаћи службену белешку коју је 24. марта 1938. године начелник Генералштаба Радничко-сељачке Црвене армије (РККА) упутио народном комесару СССР за одбрану. О томе колико је документ био важан и поверљив говори и чињеница да начелник Генералштаба Црвене армије, командант армије првог ранга Борис Шапошњиков, није диктирао писмо секретарици, односно дактилографкињи, него је самостално написао 31 страницу извештаја. У документу је проценења војна опасност коју могу представљати различите државе, било самостално било у склопу војних савеза и блокова.

Према оцени совјетских војних стручњака, у том периоду највероватнију војну опасност по СССР није представљао само савез Немачке и Италије, него и Пољска, која је била „у орбити“ нацистичког блока. Из докумената следи да су уједињене снаге Немачке и Пољске уочи рата имале преко 160 пешадијских дивизија, преко 7.000 тенкова и 4.500 авиона. Ради поређења, народни комесар за одбрану СССР-а Климент Ворошилов је у преговорима са енглеском и француском војном делегацијом у мају 1939. године саопштио да Москва може да обезбеди 136 дивизија и 5.000 авиона.

У Министарству одбране РФ се наглашава да је овај документ припремљен у тешком историјском тренутку. У марту 1938. године, само неколико дана пре потписивања пакта, Немачка је анектирала Аустрију. Претпоставке војног врха Црвене армије да се Немачка и Пољска зближавају врло јасно су потврђене у јесен исте године током „минхенске драме“. Пољска је узела учешћа у подели Чехословачке, припојивши Тешинску област, и сложила се са територијалним претензијама Немачке.

Позиција Велике Британије и Француске у предратном периоду се у совјетским документима карактерише као колебљива. Такав приступ је по мишљењу војног врха Црвене армије омогућавао европским земљама да постигну договор са нацистима уколико ови зарате против СССР-а и да још већу војну силу усмере против Совјетског Савеза.

Према томе, приоритет совјетске војне политике 1938-1939. свакако је било склапање антинацистичког војног савеза са Великом Британијом и Француском како би се очувао баланс снага у Европи и како се не би допустило формирање агресорског блока на граници Совјетског Савеза. Све до августа 1939. године СССР је у више наврата оштро критиковао агресију Немачке у Европи, предлагао стварање широке међународне коалиције која би се супротставила овој опасности и нудио непосредну војну помоћ земљи у коју су нацисти слали своје трупе.

Тек када су тространи совјетско-француско-британски преговори у августу 1939. доспели у ћорсокак јер Енглеска и Француска нису желеле да склопе делотворан уговор о колективном супротстављању агресији, постало је очигледно да је совјетска страна принуђена да пристане на склапање пакта о ненападању.

„Објављивањем тајних докумената из фондова Централног архива Министарства одбране Русије наставља се деловање овог министарства у правцу заштите и очувања историјске истине, супротстављања фалсификовању историје и покушајима преиспитивања резултата Другог светског рата“, истакнуто је у министарству.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“