Шта је Совјетски Савез страним туристима дозвољавао да виде?

Енглески туристи испред новог хотела „Интурист” у Улици Горког.

А.Ковтун/TASS
Како су странци могли да доспеју иза „гвоздене завесе” и колико је коштала повратна карта у социјализам?

Мада је Совјетски Савез био прилично затворена земља, то не значи да нико у њега није долазио. За странце је такво путовање било прилично скупа авантура, али зато су могли да доживе нешто заиста незаборавно.

То није само путовање, већ пут у нови свет

Већ током првих година после настанка совјетске државе, њено руководство је почело да размишља о томе како да привуче стране туристе, јер су девизе биле преко потребне домаћој економији. 1929. године основано је државно акционарско друштво „Интурист”, које је заправо имало монопол на продају туристичких аранжмана у СССР-у. Један од слогана ове агенције гласио је овако: „то није само путовање, то је пут у нови свет”. И туристи су почели да долазе.

Међу првима биле су јавне личности, писци, сликари: 1927. године СССР је посетио Теодор Драјзер, 1932. Бернард Шоу, 1935. добитник Нобелове награде француски књижевник Ромен Ролан.

Плакат „Упознати СССР. Интурист. Хотел Метропол-Москва. Представљен у свим главним туристичким агенцијама света” (30-их) уметника Максима Литвака-Максимова на изложби „Историја Интуриста на совјетским туристичким плакатима” у Музеју Москве.

30-их година „Интурист” отвара канцеларије у Великој Британији, Немачкој, САД. До Великог отаџбинског рата Совјетски Савез је посетило око 129 хиљада страних туриста. Гостима су биле понуђене различите маршруте широм земље, од престонице до Далеког истока. Госте су покушавали да привуку оваквим плакатима, које су израђивали најбољи совјетски илустратори.

Плакат „Москва” (1959. године) уметника Александра Шамаша представљен на изложби „Историја Интуриста на совјетским туристичким плакатима” у Музеју Москве.

Осим Москве и Лењинграда на плакатима су приказивани пејзажи Крима, крстарење по Волги и обилазак земље колима.

Туристи су поново почели да долазе тек после рата, 50-их година, када је објављено „отопљавање” и Никита Хрушчов почео да путује по свету, а Совјетски Савез да одржава међународне манифестације као што је фестивал омладине и студената. У СССР-у је у периоду од 1956. до 1985. године боравило преко 70 милиона туриста из 162 земље.

Амерички туристи на Црвеном тргу.

Међутим, совјетском руководству није падало на памет да дозволи странцима да сами вршљају по земљи. Могли су да разгледају Совјетски Савез само у пратњи водича-преводиоца из „Интуриста”, док лични планови никога нису занимали. А туристима су показивана искључиво достигнућа совјетске привреде и идеолошки проверен начин живота. 

Туристи из Аустрије на Мањежном тргу у Москви. Александр Коњков,

Писац научне фантастике Роберт Хајлајн је 1959-1960. са супругом Вирџинијом посетио СССР са групом „Интуриста”. После тога је записао да водичи све контролишу, да је курс долара чист лоповлук (4 рубље за долар) и да не треба очекивати услугу каква постоји у САД.

Одељење за продају сувенира у хотелу „Интурист”.

„Никако вам не могу препоручити делукс класу, јер је чак и оно најбоље у Русији невероватно лоше по нашим стандардима: купатила без каде, чак и читави хотели без каде, недостатак топле воде, ексцентрични, да не употребим  оштрију реч, тоалети, лоша јела, прљаво посуђе, чекање које вас излуђује”, пише он у чланку под називом „Унутар Интуриста”.

Како би се припремила за путовање, његова жена је чак учила руски, али то је било потпуно бескорисно, јер су они били „заробљеници Интуриста и видели су и чули само оно што су им дозволи”. Писац је израчунао да је путовање обичног Американца у социјализам коштало 4500 долара за месец дана, што је био огроман новац.

Туристи из Француске пробају руски сладолед.

Водич је морао да буде политички писмен

Добар одабир кадрова за рад у „Интуристу” није био лак задатак. Водичи су морали не само да имају високо филолошко образовање и да говоре неколико језика, већ је требало да знају и о чему не треба да говоре, као и да умеју добро да прикажу достигнућа совјетског државног уређења.

Јапански туристи за време путовања на Бајкалско језеро.

Жена која је као водич Интуриста радила 70-их и 80-их година анонимно је рекла за руске медије да се дешавало да су млади из иностранства продавали ствари из капиталистичких земаља совјетским грађанима, али затим нису знали шта да раде са рубљама. „Једном приликом, током путовања Транссибирском магистралом група студената из САД се у возу упознала са војницима и заменила са њима одећу. Онда је јадни официр морао по возу да тражи преводиоца како би ствари вратио назад, а затим је своје војнике закључао у купе да не би разговарали са туристима.”

Страни туристи током обиласка музеја дрвене архитектуре на острву Кижи.

Где су водили туристе?

Путовање је по правилупочињало у Москви или Лењинграду, где су се налазили највећи аеродроми. Даље је све зависило од аранжмана.  

Јапански туристи испред крстарице „Аурора” у Лењинграду.

Лети су били популарни обиласци летовалишта на Црном мору. Према подацима агенције ТАСС, 1968. године број туриста који су се одмарали на Криму био је око 4 милиона, од чега су 30,6 хиљада били странци из 40 земаља. Међу њима највише је било грађана из Западне Немачке – 8,2 хиљада, Источне Немачке – 4,4 хиљада, Чехословачке – 3,5 хиљада, Италије – 3,1 хиљада, САД – 2,8 хиљада туриста. Две трећине њих допутовало је бродом.

Туристи из Источне Немачке на екскурзији у Дворцу-музеју у граду Алупка (споменик с почетка XIX века).

Ако је путовање било у мају или новембру, туристе су обавезно водили на уличне митинге.

Страни туристи за време празничног митинга на Црвеном тргу. Дан међународне солидарности радног народа. 1. мај 1970.

Омладина као чувар идеологије

Посебна врста туризма био је рад са студентима и радном омладином из иностранства, посебно из земаља социјалистичког блока (Источна Немачка, Чехословачка, Југославија, Куба). 1959. године у Гурзуфу на Криму је отворен међународни камп „Спутник”, где су лето могли да проведу страни и совјетски грађани узраста од 18 до 35 година. До краја 70-их у кампу је боравило 180 хиљада туриста, од којих је 70 хиљада било из иностранства.

Украјинска ССР. Момци и девојке из немачког града Лајпцига на Међународном омладинском кампу „Спутник” на Криму.

За госте је организован огроман број занимљивих манифестација, од сусрета са совјетским спортистима до дискусија на глобалне теме као што је разоружање. У камповима су се одржавали национални дани и обавезно су организоване „логорске ватре мира”. Акценат је био управо на пријатељству између народа. Наравно, ту су биле и екскурзије, излети, спортска такмичења.

Делегација омладине са Кубе (лево) на одмору у Међународном кампу „Спутник”.

Наравно, ту су долазили само „идеолошки поуздани” совјетски студенти и ударници. Међутим, руководство кампа је истицало да су људи у кампу и тако „показивали аполитичност, жељу за неформалном комуникацијом са странцима, уживање у плажама и забави”.

Једна од забава за омладину: скијање на води. Међународни омладински камп „Спутник” у Гурзуфу.

Прочитајте такође! Какав је годишњи одмор могао себи да прушти совјетски грађанин

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“