У питању је осматрачка беспилотна летелица D-21 компаније Lockheed која је конструисала и Blackbird. Летелице су сличне и по конструкцији и по намени. Њихов задатак је био да шпијунирају у лету надзвучном брзином на огромној висини, с том разликом што се модел SR-71 по обављеном задатку враћао у базу, а D-21 је био конструисан тако да најпре избаци касету са снимљеном траком а затим да сам себе уништи. Овај други је и полетао са специјално опремљеног модела Blackbird. Касније је направљена и варијанта која полеће са авиона B-52.
Први борбени лет овог апарата није текао по плану. Летелица D-21B (варијанта са ракетним акцелератором) пуштена са „Црног дрозда“ прелетела је Кину и фотографисала нуклеарни полигон близу језера Лоб Нор, а затим из непознатог разлога није кренула назад него је наставила са летом. Када је остала без горива атерирала је у околини Бајконура. Совјетски инжењери су детаљно проучили „добијени“ апарат.
„Он је веома заинтересовао совјетске произвођаче авиона јер је то била прилично компактна машина, опремљена савременом шпијунском опремом и предвиђена за дуготрајне осматрачке летове у великој брзини и условима јаког кинетичког загревања“, наводи The National Interest речи руских историчара авијације Јефима Гордона и Владимира Ригманта.
Одлуком Савета министара СССР-а од 19. марта 1971. године у Совјетском Савезу је почео рад на стратешкој беспилотној летелици „Ворон“, сличној моделу D-21. Носач ове летелице требало је да буде ракетоносац Ту-160.
Међутим, и америчке и совјетске беспилотне летелице су „пале“ као жртве напретка у сфери шпијунских сателита. Обе земље су констатовале да је снимање из космоса перспективнији правац развоја, тако да су беспилотни пројекти тада угашени. „Ворон“ никада није ни направљен, а двадесетак модела D-21 чува се на „гробљу авиона“, у америчкој ваздухопловној бази Дејвис Маунтан.