Како је Лењинов „црвени терориста“ постао смртни непријатељ Винстона Черчила

Getty Images, Pixabay, Archive photo
Винстон Черчил је као британски министар унутрашњих послова током 1910-их јурио по улицама Лондона летонске криминалце. Тада није могао ни претпоставити да ће један од њих догурати до државног врха Совјетске Русије.

Овог човека се плашила цела Русија. Јекабс Петерс рођен је у Летонији. Спадао је међу најмоћније и најутицајније бољшевике који су после Револуције 1917. године бранили совјетску државу од унутрашњих непријатеља и организовали масовни Црвени терор у коме је побијено на хиљаде људи.

Петерс је био један од оснивача и руководилаца совјетске тајне полиције – Сверуске ванредне комисије која је позната као „Чека“. Самим тим је био и утемељивач КГБ-а.

Феликс Дзержински, председник „Чеке“ при Савету народних комесара Совјетске Русије, и његов заменик Јекабс Петерс (лево).

Али пре него што је руска револуција 1917. године уздигла Петерса на сам врх совјетског политичког система он је био обичан имигрант у Великој Британији где се озбиљно замерио Винстону Черчилу.

Одлазак у Велику Британију

Револуција 1905. у Русији била је својеврсна генерална проба за револуцију 1917. године. У „проби“ су активно учествовали многи будући бољшевички лидери. Један од њих је био и Јекабс Петерс.

Он је ухапшен за ширење левичарске пропаганде и за атентат на директора фабрике. У судском процесу је ослобођен кривице, али је ипак одлучио да побегне из Руске империје.

Петерс у младости

Јекабс се 1910. настанио у Великој Британији где се придружио локалној групи летонских анархиста и радикалних левичара који су, уместо да продубљују политичку борбу, радије пљачкали златаре.

Њихове криминалне радње су биле толико дрске да је министар унутрашњих послова Винстон Черчил лично био заинтересован да пронађе та „свирепа створења“ која су центар Лондона претворила у „легло убистава, анархије и револуције“.

Опсада Улице Сиднеј

Опсада Улице Сиднеј. Војници шкотске гарде отварају ватру на блокирану зграду.

Када су летонски анархисти у току пљачке убили три полицајца, Петерс и његови ортаци су похапшени као главни осумњичени. Док је он био у притвору организована је такозвана Опсада Улице Сиднеј, што је била кулминација „лова на Летонце“.

Полиција је 3. јануара 1911. уз подршку војске наоружане митраљезима, па чак и артиљеријом, опколила зграду у Улици Сиднеј у источном Лондону где се група летонских екстремиста забарикадирала.

И поред своје високе функције, министар унутрашњих послова Винстон Черчил је дошао да лично руководи операцијом. Уследила је пуцњава у којој су убијена два Летонца.

Винстон Черчил у Улици Сиднеј, 3. јануар 1911.

После ове опсаде почео је да се стеже „обруч“ и око Петерса. Полиција и Черчил су посебно обратили пажњу на њега јер се испоставило да је један од двојице бандита убијених у Улици Сиднеј био Фриц Сварс, Петерсов брат од тетке.

Пера Сликар

Полиција је сумњала да је Петерс био окрутни лидер летонских анархиста, такозвани Пера Сликар. Та загонетна личност је била позната као терориста у време револуције 1905. године у Русији. Исти човек је касније стајао иза свих злочина летонских анархиста у британској престоници.

Винстон Черчил га је поменуо у својим „Мислима и авантурама“: „Пера Сликар је био једна од оних дивљих звери које су у наредним годинама, када је Русија још била уздрмана после Великог рата, прождирали и пустошили земљу и народ“.

Винстон Черчил, 1911.

Мржња коју је британски министар унутрашњих послова осећао према летонским анархистима била је обострана. Како истиче ирски историчар Мартин Меккалеј, Петерс до краја живота није подносио Винстона Черчила. 

На суду, међутим, није доказана оптужба да је Јекабс био Пера Сликар, и да је имао било какве везе са злочинима. Како пише британски професор Доналд Рејфилд, Петерс је ослобођен оптужбе захваљујући адвокату кога је ангажовала (летонска) Социјал-демократска странка, и захваљујући лењости Скотланд јарда, који је и поред сведочења очевидаца дозволио да се за смрт полицајаца оптужи убијени анархиста. 

Черчил је планирао да пресуда послужи као пример свима осталима, али је Јекабс Петерс ослобођен од свих оптужби упркос негодовању британског министра унутрашњих послова.

Јекабс Петерс

Што се тиче Пере Сликара, његов идентитет није установљен. Велико је питање да ли је та личност уопште постојала.

Интимна веза са Черчиловом рођаком?

Поједини истраживачи сматрају да је летонски револуционар имао и другу могућност да „излуди“ Винстона Черчила. Новинарка Јелена Сјанова претпоставља да се у Петерса заљубила вајарка Клер Шеридан, млада рођака Винстона Черчила. Она је присуствовала суђењу у знак подршке, а после Петерсовог ослобођења били су у врло интензивној, мада и краткој интимној вези.

Клер Шеридан

Па ипак, ова верзија је прилично сумњива. Зна се да је од 1910. године Клер Фруен (њено девојачко презиме) била срећно удата за Вилфреда Шеридана. Сматра се да га је волела до краја живота. 

Свако на своју страну

И Черчил и Петерс су у наредним годинама доспели до највиших функција у држави. Летонски левичар је, додуше, уместо бављења политиком могао изабрати лагодан живот у круговима британске буржоазије. Наиме, он се 1916. године оженио ћерком лондонског банкара. Супруга Меј Фриман му је родила ћерку.

Јекабс Петерс неколико дана након што га је НКВД ухапсио 27. новембра 1937. године

Међутим, када је наредне године Русија потонула у хаос револуције, Јекабс Петерс је оставио породицу и отишао у Русију где је започео своју запажену, мада не и „кристално чисту“ каријеру.

Петерс је два пута у животу имао среће са правосуђем, а издала га је „трећа срећа“, када је 1938. за време Велике чистке ухапшен и погубљен због „контрареволуционарног деловања“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“