Да ли је Русија европска земља у правом смислу речи? Наравно да јесте. И не само захваљујући Петру Првом, већ од првог тренутка појаве руске културе и тога као је она индиректно утицала на развој Европе, заустављајући продор монголског Бату кана на Запад.
Монголи су 1241. године дошли до Мађарске и били на корак од напада на Римску империју. Али армија Бату кана је у то време већ била разбацана по читавој територији Русије, и ослабљена огромним раздаљинама. Русија јој је, тако рећи, одузела снагу, а нешто касније ће то поновити са Наполеоном и нацистичком Немачком.
Али, са друге стране, може се рећи да су управо димензије руски проблем, тако озбиљан да га монголски освајачи нису заправо ни желели, јер нису знали како да управљају свим тим раштрканим градовима. Руским кнежевима је требало око 200 година после ослобађања од Монгола да то изведу.
Управо је географија учинила да у Русији буде изводљива само она форма владавине коју имамо и данас. Управљање из центра је увек био тежак задатак због превеликих раздаљиња међу кнежевинама. Како је то изгледало?
У 15-16 веку између два поштанска одељења било је од 45 до 110 километара. Када су се писма слала из Москве у Европу били су потребни месеци да дођу само до границе. Регуларна поштанска служба којом је могао да се користи сваки грађанин ће се појавити тек у 19. веку.
Прве четвртине 19. века путовање из Москве у Санкт Петербург је трајало најмање два дана, и око шест дана када се ишло спорим поштанским колима. Коњи су прелазили од 110 до 160 км на дан брзином од 12-15 км/ч, а то тражи и повремени одмор. У то време земља је већ заузела територију од Хабаровска до европских граница. 1805. године грофу Фјодору Толстоју је требало годину дана да се врати са Далеког истока у Санкт Петербург!
Какве везе с тим има управљање државом? У ситуацији када указ из центра путује до удаљених крајева земље годину дана, морате имати поуздане посланике који ће представљати власт и управљати тим регионима. Ипак, можемо замислити да су се ти људи осећали прилично слободно и поступали у зависности од властитих моралних принципа.
Николај Карамзин
Василиј Тропињин/Третјаковска галеријаИсторичар и државни службеник Николај Карамзин је сматрао да је питање губернатора основа успешне владавине: „Поставите 50 поштених губернатора, и имаћете прогрес“, говорио је. Поредећи руску државу са страним системима, не треба заборављати и димензије земаља. Русија је 26 пута већа од Француске, 47 пута већа од Немачке, а Француска и Немачка се сматрају великим државама.
Неки мисле да је некако некултурно поредити земље по величини, али има смисла помислити на то колико је тешко управљати великом територијом. На пример, велике реформе су практично немогуће. Кметство је у Русији укинуто 1861. године... али само на папиру. Проћи ће 20 година док нови закон не дође до Иркутска у Сибиру.
Величина територије и раздаљине су повезани и са криминалом. У Русији је лако нестати, сакрити се. И данас постоје места где нећете срести живу душу на неколико стотина километара. Возом можете да обиђете целу земљу за недељу дана. То је рај за криминалце. Зато се они који поштују законе увек труде да живе међу људима или поред њих. Усамљена имања и куће су у Русији изузетак, а не правило.
Руским сељацима би такође било веома тешко да живе одвојено од групе, зато је руски дух заједништва тако изражен. Испоставља се онда да је географија прави разлог осећања јединства па и централизације власти. Руси су добоко у себи оријентисани на групу и воле заједнички живот и пријатељску сарадњу.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу