Очајнички устанак совјетских заробљеника у логору Бадабер

Getty Images
У муџахединском кампу за обуку на територији Пакистана је било и око 40 авганистанских и 14 совјетских заробљеника. Совјете су мучили и вршили на њих притисак да прихвате ислам. Ситуација је постала неподношљива те је сазрео план да заробљеници заробе своје чуваре. И да побију све редом ако им није суђено да се ослободе.

Између 1983. и 1985. године у невеликом месту Бадабер на територији Пакистана, 24 км од границе са Демократском Републиком Авганистан, налазио се логор авганистанских избеглица. У близини логора је био центар за обуку „Халид ибн Валид“, где су под руководством страних војних инструктора муџахедини пролазили обуку а затим се враћали у Авганистан. У центру се налазило 65 војних инструктора, већином из Пакистана и Египта. Шесторица су били грађани САД. Центар за обуку је био под ингеренцијом партије „Исламско друштво Авганистана“.

У оквиру базе налазио се и логор за око 40 авганистанских и 14 совјетских заробљеника. Совјетски војници су били под строгим надзором, повремено су их физички мучили и вршили на њих притисак да прихвате ислам. Ситуација је постала неподношљива те је сазрео план да заробљеници заробе своје чуваре и траже помоћ од совјетске амбасаде у Исламабаду.

Увече 26. априла 1985. године када су сви муџахедини осим неколико стражара били окупљени на отвореном ради вечерње молитве, група совјетских заробљеника успела је да разоружа стражаре и да се наоружа аутоматским оружјем и тешким митраљезом ДШК као и бацачима граната РПГ, ослободивши остале заробљенике. По другој верзији њихов првобитни план је био да се пробију до радио станице и пренесу своје координате совјетској авијацији која би бомбардовала камп. Организатор устанка био је Шевченко Николај Иванович заробљен 1982. године.

Николаj Иванович Шевченко (1956-1984)

У 11 часова увече по наређењу лидера Исламске партије Бурхандудина Рабанија место борбе било је блокирано троструким прстеном, састављеним из одреда муџахедина, пакистанске пограничне милиције и пакистанске војске, наоружаних тешком борбеном техником. Рабани је предложио совјетским заробљеницима да се предају, што су они категорички одбили претећи да ће подићи у ваздух цело складиште муниције. Захтевали су везу са совјетском и авганистанском амабасадом у Исламабаду а такође везу са Црвеним Крстом. Рабани је одбио захтеве побуњених и наредио први напад који је трајао целу ноћ. 

Ујутру 27. априла у 8 часова постало је јасно да побуњени заробљеници не желе да се предају и Рабани је наредио артиљеријске ударе по самом складишту. Приликом једног од напада сам Рабани умало није погинуо а његовог телохранитеља је погодио гелер. После удара пакистанске тешке артиљерије складиште муниције је експлодирало. По једној верзији експлозију је изазвала пакистанска артиљерија, а по другој сами побуњени заробљеници који су схватили да су у безизлазној ситуацији.

Совјетски војници који су подигли устанак у логору Бадабер

Пакистанска страна је што је дуже могла крила податке о великим губицима које је претрпела приликом гушења побуне. Према подацима совјетске обавештајне службе губици муџахедина и пакистанске армије били су велики. Погинуло је више од 120 авганистанских муџахедина и избеглица, 6 америчких саветника, 28 официра пакистанске регуларне војске, 13 представника пакистанских власти. База Бадабер је била у потпуности уништена, а као резултат огромне екслозије муџахедини су изгубили 3 система „град“, више од 2 милиона комада муниције, око 40 оруђа, минобацача и тешких митраљеза и око 2 хиљаде ракета различитог типа. По Рабанијевој верзији погинуло је свега 20 муџахедина.

Каснија истрага је утврдила идентитет погинулих совјетских заробљеника. Вође устанка су били Шевченко Николај Иванович заробљени 1982. припадник пете мотострељачке гардијске дивизије и позадинац у бази у Баграму Духовченко Виктор Васиљевич заробљен 1985. године.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“