Увече 31. децембра 1999. у ТВ обраћању сународницима први председник Русије Борис Јељцин је изјавио да добровољно напушта Кремљ и предаје власт премијеру Владимиру Путину. Три месеца касније Путин је победио на председничким изборима са 53 одсто освојених гласова.
Поклон Петру Великом од пруског краља Фридриха Вилхелма I Ћилибарску одају демонтирали су немачки окупатори у Другом светском рату и пренели је у Кенигсберг, данашњи руски град Калињинград. Совјетске јединице заузеле су Кенигсберг у априлу 1945. године, али нису наишле ни на један траг који би водио до одаје или неког њеног дела. Ћилибарска одаја је нестала. Неки делови одаје ипак су враћени у Русију, али тек много година после рата. Немачка је 2000. године вратила два предмета која потичу из чувене сале, један флорентински мозаик и један комад намештаја од ћилибара. Рестаурирана Ћилибарска одаја отворена је 2003. године у Катаринином дворцу у Пушкину.
12. августа 2000. године, најмодернија нуклеарна подморница Северне флоте потонула је у водама Баренцовог мора за време војне вежбе. Две експлозије у интервалу од два минута послале су на дно подморницу „Курск” и 118 њених чланова посаде. Нико није преживео, с тим што су 23 морнара успела да се сакрију у одсеку у крми и да остану у животу још 8 часова после експлозија.
Совјетски и амерички научници су се још од шездесетих година 20. века такмичили у развоју полупроводничких ласера, што је отварало врата у потпуно нови свет електронике. Жорес Алфјоров је први открио технологију која је омогућила касније стварање ласерских плејера и дискова, мобилних телефона, соларних батерија, ласерских „скалпела“, оптичког влакна (без њега не би било интернета) и многих космичких технологија. Исте 2000. године су до истог открића дошле и Алфјоровљеве колеге у САД, тако да је Нобелова премија подељена тројици научника.
23. октобра 2002. у Москви се догодио један од најстрашнијих терористичких напада у историји Русије: група терориста је држала преко 900 талаца у московском позоришту на Дубровки. Позориште је заузето на препад 26. октобра. Пре почетка операције је кроз вентилациони систем пуштен успављујући гас. Припадници специјалних јединица за неколико минута су ликвидирали све терористе и ослободили недужне грађане. Нажалост, током акције је страдало и доста талаца. У московским болницама је касније преминуло око 130 људи.
Градић Беслан у Северној Осетији на југу Русије првог школског дана 2004. постао је познат широм света због једног од најбруталнијих и најциничнијих злочина у историји човечанства. Група терориста је заузела школску зграду за време празничног програма поводом поласка у школу. Страшни терористички напад однео је 333 жртве, више од половине жртава су била деца (186).
10. октобра 2006, на 22. рођендан свог творца Павла Дурова, појавила се прва руска друштвена мрежа. Прве године мрежа ВКонакте је имала преко 3 милиона корисника, а данас их је пола милијарде и једна је од десет најпопуларнијих друштвених мрежа на свету.
2007. Русија је стекла право да буде домаћин ОИ 2014. Пред Русијом је био огроман посао. На то да Сочи може постати престоница Зимске олимпијаде веома скромно је указивао једино мање-више пристојан скијашки центар у Красној Пољани. У граду и његовој околини није било ничег другог што је могло бити искоришћено за одржавање Олимпијаде. Велики пројекат је међутим успео и Сочи је и након Олимпијаде остао град спорта захваљујући савременој олимпијској инфраструктури и пријатној клими.
У августу 2008. дуготрајни грузијско-осетијски конфликт се преточио у кратак петодневни рат уз директно увлачење руске армије у оружани сукоб са регуларном грузијском армијом. Тадашњи руски председник Дмитриј Медведев је наредио операцију „присиљавања Грузије на мир“. Пет дана касније лидери Русије, Грузије, Јужне Осетије и Абхазије су потписали споразум за мир.
Генијални математичар из Санкт Петербурга Григориј Перељман је 2002. поставио на интернет доказ Поенкареове хипотезе, али је научним круговима било потребно подоста времена да „дешифрују“ лаконски доказ крајње сложене хипотезе јер је Перељман занемарио многе детаље сматрајући да се све то „подразумева“. Просто речено, он је доказао најинтригантнију теорију прошлог века да наша васиона има облик тродимензионалне сфере. На решењу је радио осам година, а када су међународни научни кругови одлучили да га награде и дају му милион долара, он је одбио да прими награду.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
