„Стаљинов маљ“: Страшна совјетска хаубица Б-4

Хаубица Б-4

commons.wikimedia.org / УГМК Холдинг
Након губитка иницијативе у производњи тешког артиљериског оружја у Првом светском рату, СССР је поново почео да враћа смисао старој максими „најјачи су руска артиљерија и књижевност“. Мада је совјетска војна индустрија крајем двадесетих година била веома слаба у складу са развојем нових праваца у војној доктрини захтеви су били високи. С тога су инжењерима издати захтеви војске за новом тешком хаубицом од 203 мм.

У новембру 1920. при Артиљеријском комитету био је створен Артиљеријско конструкторски биро под руководством Франца Лендера. Лендер је пре тога био конструктор бројног артиљеријског оружја у Руској Империји, а као конструктор Путиловског завода прешао је да ради под окриље нових совјетских власти, где је заузимао бројне одговорне дужности. Конструкторски биро добио је задатак да створи тешку хаубицу 203 мм великог домета у јануару 1926. године. Лендер је почео рад на пројекту, међутим преминуо је наредне године у септембру. Након његове смрти пројекат је предан заводу „Бољшевик“.

Пројекат хаубице био је завршен 16. јануара 1928. године у две варијанте: са компензатором на устима цеви и без њега. Цртеже за део хаубице израдио је Конструкторски биро „Арткома“, а цртеже лафета и гусеничног дела - КБ завода „Бољшевик“. Први опитни образац хаубице 203 мм завршен је 1931. године. Прво полигонско испитивање прошло је у августу 1931. Након тога су следила нова испитивања, која су трајала све до 1933, када је хаубица уведена под ознаком хаубица 203 мм обрасца 1931. Међутим историја производње ишла је још теже.

Производња је почела веома спорим темпом у заводима „Барикаде“ и „Бољшевик“. До краја 1934. свега је завршено 20 тешких хаубица Б-4 у заводу „Барикаде“, проблем је био пре свега са освајањем производње из сложености система, као давање предности хаубицама 122 мм. Завод „Бољшевик“ такође није избацио велики број хаубица - од 1932. до 1936. направили су 104 систeма, а од 1937. до 1942. наставак производње вршио се у Стаљинграду. Године 1938. произведено је 75 хаубица, а следеће године - 181. Завод у Стаљинграду 1940. избацио је 165 хаубица а 1941 - 300. Укупно до 1942. произведено је 1.011 хабуица Б-4 које ће се прославити у разбијању утврђених рејона.

Хаубица Б-4 са маскирном мрежом, на положају

Борбена употреба

Хаубица Б-4 ватрено крштење први пут је имала у рату против Финске. До 1. марта 1940. на финском фронту укупно су дејствовале 142 хаубице Б-4. Међутим њихов број на почетку је био мањи. Погрешна претпоставка прве фазе рата са Финском била је да ће мање пешадије, а више технике (тенкова) довести до рата са мало крви, као у случају битке на Халкинг Голу. Међутим у суровим географским условима шума и језера, управо су пешадија и артиљерија имале пресудну улогу. А совјетска хаубица показала се приликом пробоја линије Манерхајма у пуном сјају. Совјетски војници су јој дали име „Карелијски скулптор“ јер је приликом директних погодака у финске бункере на Карелијској превлации остављала мешавину бетона и арматуре неправилног облика. За један бункер била је довољна само једна граната од 100 кг. Са друге стране Финци су ово страшно оружје прозвали „Стаљинов маљ“ и то име је наставило да прати хаубицу Б-4 кроз сва ратна дејства.

Фински бункер уништен совјетском хаубицом Б-4. Због смеше бетона и арматуре који су остајали од бункера, совјетски војници су је прозвали

На почетку Великог Отаџбинског рата тешке хабице Б-4 биле су размештене искључиво у „артиљеријско хаубичним пуковима велике моћи“. С обзиром да су хаубице биле предвиђене за уништење одбрамбених појасева и наступајућим операцијама њихова улога у првој фази рата није била значајна. Делови немачке 11. тенковске дивизије брзим продором у Дубно успели су да заробе 23 хаубице Б-4. Међутим укупни губици хаубица у операцији „Барбароса“ нису били велики: од 22. јуна до 1. децембра изгубљено је 75 хаубица док је у исто време произведено 105. Остали пукови су одведени у дубоку позадини, а почели су да се употребљавају масовно тек када је иницијатива новембра 1942. године почела полако да прелази у руке Црвене армије, од тада поново почиње славни период овог оружја.

Хаубица се прославила пре свега у градским борбама рушећи са неколико погодака читава здања градова кроз које је пролазила Црвена Армија, као што је раније рушила бункере. Међутим понекад се дешавало да се хаубица користи и нестандардно. У време Курске битке једна хаубица Б-4 у рејону станице Понири уништила је немачку тешку самохотку „Фердинанд“ директиним поготком са даљине од 600 м. Ипак случајеви директне паљбе без навођења по тенковима су изузетно ретки јер због брзине паљбе то није била основна намена овог оружја. Херој Совјетског Савеза капетан И. Вадмеденко добио је орден за уништење огромног финског бункера на Карелијској превлаци 9. јуна 1944. Свуда где се ово оружје појављивало Немцима је било јасно: овде ће бити офанзивна операција. Због тога је совјетска команда строго наређивала да се маркирање мета пробном ватром врши искључиво са другим артиљеријским оружјем, како би се избегли демаскирајући знаци операције. Хаубица је остала забележена на многим видео записима и сликама у току рата. Најчувенији снимци дејства Б-4 забележени су приликом Берлинске операције где војници директном паљбом руше немачке зграде са даљине од свега неколико стотина метара.

Невероватно звучи али Русија се није у потпуности одрекла овог оружја, а у магацинима резерве се по подацима из 2016. године налази 40 хаубица Б-4.

Прочитајте такође: Зашто Стаљин није извршио анексију Финске у Другом светском рату

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“