Зашто Русија сматра да јој Арктик припада?

Christopher Michel (CC BY-SA 2.0)
Након што је у проучавање и експлоатацију Арктика уложила преко 10 векова, Русија га данас сматра делом својих националних интереса и спремна је да силом брани своје право на природна богатства овог региона.

Русија се Арктиком бави већ преко хиљаду година. Од давнина људи су одлазили на север у лов на поларне животиње због њиховог драгоценог крзна. Острва Северног леденог океана често су посећивали Помори, етничка група руског народа на обали Белог мора. 1499. године основан је први руски град у поларној области по имену Пустозјорск, који је данас, нажалост, напуштен.

Прва руска истраживачка експедиција на Арктику уопште није била предвиђена за истраживање. Козачки атаман Семјон Дежњов послат је са задатком да сакупи моржеве и рибље кости. Али је он, пловећи око Чукотке, дошао до важног открића: први је открио мореуз између Евроазије и Северне Америке.

Експедиција Семјона Дежњова

За време владавине Петра Великог почетком 18. века Русија је створила моћну морнарицу, што јој је дало знатно веће могућности за поларна истраживања. Захваљујући експедицијама Витуса Беринга, браће Лаптев и Семјона Чељускина у периоду од 1734. до 1743. године начињена је детаљна географска карта руских арктичких обала, река и острва. У историју су ови походи ушли под заједничким називом Велика северна експедиција.

Витус Беринг

У 19. веку руске истраживаче на Арктику потискују странци. Зато, на пример, велики архипелаг у Северном леденом океану, који данас припада Русији, не носи руско име. Земља Фрање Јосифа, коју су аустријски истраживачи открили 1873. године, добила је име по владару Аустроугарске.

Земља Фрање Јосифа

У позном периоду свог постојања Руска Империја се озбиљно бавила не само истраживањима, него и експлоатацијом арктичког региона. Како би се обезбедила несметана стална пловидба, 1899. године поринут је први поларни ледоломац на свету „Јермак”. 1916. године основан је један од највећих центара руског Севера, град Мурманск. Власти су на сваки начин подржавале досељенике у поларне пределе.

Ледоломац „Јермак”

Оно у чему Империја није успела завршио је Совјетски Савез. 1932. године Ото Шмит је први пут у континуираној пловидби на ледоломцу прошао Северним морским путем дуж арктичких обала Русије из Европе у Азију. За ледоломцима су кренули обични бродови, који су без заустављања пролазили пут од Мурманска до Владивостока за неколико недеља до два месеца.

Ото Шмит

1937. године СССР је отворио прву научноистраживачку станицу на плутајућем леднику у Северном леденом океану. Током читаве совјетске историје отворена је 31 оваква станица, а још десет је отворено у савременој Русији.

Од 18. до 20. јуна 1937. године експериментални авион АНТ-25 под командом Валерија Чкалова извршио је први континуирани лет из СССР-а до САД преко Северног пола.

У послератном периоду СССР је на Арктику основао моћну флоту ледоломаца, међу којима су били и нуклеарни ледоломци. Управо је совјетски ледоломац „Арктик” био први брод на свету који је стигао на Северни пол.

Осим цивилних, на Арктику плови и велики број војних бродова. Северни ледени океан је арена на који су се међусобно „ловиле” совјетске и америчке подморнице. Подморница наоружана нуклеарним оружјем, коју је испод леда практично немогуће открити, постаје изузетно опасно оружје.

После распада СССР-а економска криза се одразила и на арктичке интересе Русије. У периоду од 1991. до 2003. године земља је изгубила све плутајуће станице у овом региону. То су искористиле западне земље, па чак и неарктичке, као што су Кина, Јапан и Индија, који се залажу за „интернационализацију” ресурса Арктика, тј. за једнак приступ њеним ресурсима за све земље.

Русија данас не планира да чини било какве озбиљније уступке у својој арктичкој политици. Специјално са циљем обезбеђења својих интереса у региону је основала Уједињену стратешку команду „Северна флота”, познатију као Арктичке снаге.

Симбол руских арктичких амбиција постала је поларна експедиција из 2007. године. Тада су дубоководни батискафи први пут у историји стигли на дно океана у рејону Северног пола и на дубини од 4302 метра поставили титанијумску заставу Русије.

Погледајте такође! Истраживање и очување неосвојивог Арктика: од Беринга до наших дана

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“