Николај Краснов се прославио још док је живео у Русији захваљујући пројекту Ливадијског дворца на Јалти за цара Николаја II. После Октобарске револуције он је заједно са таласом беле емиграције стигао у Београд, који је за њега постао извор моћног надахнућа.
Краснов се у Београду запослио о Министарству грађевина Краљевине СХС, где је био инспектор у Архитектонском одељењу. Ту је он током 17 година, све до смрти 1939. године, преводио Одсек за монументалне грађевине и споменике. Његови пројекти су: ентеријер и детаљи фасаде Дома Народне скупштине, данашња зграда Министарства унутрашњих послова, доградња данашње зграде Министарства финансија, зграда Архива Србије, ентеријер Старог двора на Дедињу, обнова цркава и других меморијалних објеката, који данас красе српску престоницу и задивљују туристе својом импозантношћу и лепотом.
У знак захвалности новој отаџбини он се у свим пројектима потписивао као Никола. Краснов је сахрањен на руском гробљу у Београду.
Прочитајте такође! „Албум сећања“: Живот и рад архитекте Николаја Краснова
Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.
Пријавите се
за наш бесплатни недељни билтен!
Најбољи текстови седмице стижу директно на вашу e-mail адресу