Да ли је истина да су Руси једном закаснили на Олимпијаду бројећи дане по другом календару?

IV Олимпијске игре у Лондону, 1908.

IV Олимпијске игре у Лондону, 1908.

Getty Images
И, свеједно, освојили медаље?! Сетимо се давних времена када су Олимпијске игре трајале пола године а у Руској Империји нису имали разумевање за професионалне спортисте.

Почеци Олимпијских игара 

Пре више од једног века, 1908. године, домаћин Олимпијских игара био је Лондон. Барон Пјер де Кубертен је основао Међународни олимпијски комитет само 14 година раније, 1894. Четврте Олимпијске игре у Лондону су трајале шест месеци, од 27. априла до 31. октобра, и обухватале и летње и зимске спортове.

Отварање Олимпијских игара у Лондону, 27. април 1908.

Британије је можда и организовала спортска такмичења на високом нивоу, али није успела да пружи свеобухватан и коначан извештај тих игара. На пример, још увек се дискутује да ли је Турска уопште била заступљена на играма.

„Евиденција 1908. године није била баш најбоља. Турска, односно Отоманска империја је можда и учествовала, али у то не можемо бити сигурни. Према неким изворима, човек по презимену Мулус је можда представљао ту земљу, али у званичним извештајима се не спомиње ни његово име, ни име неког другог Турчина“, пише часопис Sports Illustrated. 

Николај Пањин-Коломенкин

Што се тиче руских спортиста, неки су се прославили управо на Олимпијади у Лондону 1908. На пример, клизач Николај Пањин-Коломенкин, први Рус освајач олимпијске златне медаље, и још двојица руских рвача који су освојили сребро. Али ту и тамо у данашњим медијима често наилазимо на једну занимљивост: Руси су наводно закаснили на Олимпијаду! 

Питање календара 

Ради се о томе да је до 1918. Русија бројала дане по старом Јулијанском календару, који је каснио две недеље за Григоријанским, по ком су време рачунали у Европи и Северној Америци. Зато су и руски спортисти тобоже закаснили две недеље на ОИ у Лондону. 

„Руски спортисти су заборавили да је Велика Британија прешла на Грегоријански календар пре једно 200 година... Кад је руска делегација хтела да се пријави, испоставило се да је Олимпијада већ у току, а такмичења у неким спортовима су већ завршена“, пише руски новински сајт Lenta.ru. 

Велика збрка 

Ипак о кашњењу пишу само савремени извори, док званична евиденција то не може да потврди. На пример, према званичном Извештају Олимпијских игара 1908, руски спортисти нису учествовали у стрељачким такмичењима 11. јула. То је познато, али велико је питање да ли су Руси уопште намеравали да у томе учествују. 

Искрено, тешко је поверовати да ниједан члан руске делегације није могао да се сети Грегоријанског календара, јер Русија је живела у таквим условима већ два века. И треба додати да у то време Русија није имала никакву званичну делегацију, ни свој Олимпијски комитет. 

Николај Пањин-Коломенкин, човек који је освојио злато 1908. је овако писао у својим мемоарима: „Скоро свака страна земља је имала свој национални Олимпијски комитет који је био у сталној вези и сарадњи са различитим спортским организацијама својих земаља. Али у Русији... ми смо имали само спортисте који су на свој рачун отишли на Олимпијаду 1908. или су их тамо послали њихови клубови.“

Зато и не треба да нас чуди чињеница да је Русија на тој Олимпијади имала само шесторицу представника! Неки руски спортисти су можда и погрешили датуме и закаснили. Али грешка је рећи да је на Олимпијаду закаснила цела репрезентација, јер репрезентације те године није било. Руски Олимпијски комитет је основан три године касније – 1911. 

Први руски олимпијски шампион 

Коломенкин је иначе био оригинална личност, рођени атлета (поред клизања био је и шампион у стрељаштву). Да се родио пола века касније био би светска спортска звезда. Међутим, на прелазу из 19. у 20. век у Руској империји спортисти нису били на цени. Коломенкин је као државни службеник морао да крије свој хоби под псеудонимом Пањин. Наступао је без ичије подршке и постао први Рус освајач олимпијског злата. 

„Пањин је вероватно најбољи клизач кога је Русија икада имала“, пише у једном званичном извештају. Освојио је злато у дисциплини која је била толико тешка да је касније скинута са Олимпијског програма: задатак је био нацртати клизаљкама на леду  веома компликоване геометријске фигуре. Пањин-Коломенкин је то радио идеално.

Николај Пањин-Коломенкин

Али у Русији га нису дочекали као националног хероја. Напротив, надлежни су изгрдили Пањина-Коломенкина и натерали га да одустане од професионалног клизања. Касније је постао познати тренер СССР и написао неколико књига о спорту.  

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“