Освета Израелу за 1967: Совјетски ПВО системи у рату Судњег дана

Данас када је Блиски Исток актуелан одјеци Четвртог арапско-израелског рата 1973. и обележавање његове годишњице свуда су присутни. Удружене арапске армије наоружане и обучене од стране Совјетског Савеза кренуле су у офанзиву са југа и севера у нади да ће се реванширати за тежак пораз 1967. Мада је Израел успео да одбије ове нападе претрпео је ужасне губитке. Нарочито горку пилулу за њега су представљали губици у авијацији. Француски лист Paris match је писао: „Кад тад Сиријци ће поставити споменик у част конструктора тих савремених ракета“. Становници Дамаска и његове околине видели су својим очима како оборени ПВО системима на земљу падају десетине „фантома“, „скајхокова“ и „миража“.

Како је приметио совјетски генерал-пуковник А.А. Ноговицин, ток борбених дејстава показао је да је умешно коришћење нових совјетских средстава ПВО спречило непријатељску авијацију да оставари ваздушну премоћ. Ако су 1967. Израелци искористили фактор изненађења остваривши потпуну ваздушну премоћ и уништивши 60% арапске авијације на земљи, у рату 1973. масовном појавом ПВО система фактор изненађења био је на страни Арапа.

Ставарање ПВО зона велике густине комбиновано артиљеријско-ракетним системима не само да је обезбедило жилаву одбрану, него је онемогућило да израелска авијација до краја борбених дејстава обезбеди ваздушну премоћ и да нанесе тешке губитке средствима ПВО или копненој војсци, док је сама претрпела тешке губитке.

У борбеним дејствима учествовали су ракетни комплекси различитих типов који су улазили у мешане групе ПВО Сиријске Арапске Републике. Поред одлично освојене „Двине“, из Совјетског Савеза стигао је и систем С-75М „Волга“ и С-125 „Печора“, као и систем „Куб“.  Ова три система уништила су 78% свих израелских авиона. Најефикасни систем био је „Куб“ који је за то време поседовао велику мобилност коју други системи нису имали. Управо ПВО Сирије је род војске који се показао најбоље у Октобарском рату 1973. 

Према совјетским подацима, за 6 дана рата од 6. до 12. октобра 1973. 23 од 38 дивизиона ПВО Сиријске Арапске Републике оборили су више од 80 израелских авиона, то јест сваки 6 од 479 авиона колико је Израел имао. Најинтензивнија дејства била су у првој недељи рата достигавши зенит 11-12 октобра. Шестог и седмог дан рата било је оборено 26 односно 18 израелских авиона. Ефикасност дејстава достизала је 50%, а у просеку лансирано је по пет ракета на један оборен авион, с тим да ту треба урачунати и дејство са преносним средствима ПВО као што је „Стрела 2М“. Дејства су извођена у условима активног ометања од стране Израела као и масовне примене антирадарских ракета „АГМ-45 Шрејк“ те вуче мета имитатора авиона. Али научени искуством Вијетнама Совјети и Сиријци су разрадили низ омбањујућих мера, тако да је само једна од преко 100 лансираних ракета погодила свој циљ. Веће успеха изарелска авијација имала је применом класичних ракетних и бомбардерских удара са малих висина. Због примена лажних циљева, имитатора зрачења и других средстава омбане око половине израелских бомби и ракета је пала на лажне положаје.

Према совјетским подацима, Сиријци су укупно оборили 140 израелских авиона док је још 100 авиона тешко оштећено али су успели да слете на територији Израела. Израелци званично признају 107 оборених авиона, а сличан податак се помиње и у извештају који је поднет америчким савезницима. Бивши начелник Генералштаба СССР генерал армије М.А. Моисијев анализирајући дејства у рату Судњег дана, приметио је да су Израелци због тешких губитака на сиријском небу обуставили нападе на Дамаск. Бивши командант ПВО копнене војске Руске Федерације Борис Духов тврдио је да је Израел после одбране својих позиција на Синају и Голану одустао од нападних дејстава управо због огромних губитака авијације, која није могла да покрива офанзиву.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!