Оружје победе: какав је траг у историји оставио легендарни совјетски митраљез ДШК

Wikipedia
Совјетски тешки митраљез ДШК је био важан фактор непосредне ватрене подршке пешадијским јединицама Црвене армије за време Другог светског рата. Захваљујући великој ватреној моћи и једноставности употребе, овај митраљез је ускоро постао неизоставни део тенковских јединица совјетске армије. Произведен у милионском броју, ДШК као и његов наследник ДШКМ, је широм света успешно обарао авионе и хеликоптере, уништавао оклопне транспортере, живу силу у заклонима, снајперска гнезда...

Непосредно пре почетка Другог светског рата у СССР-у је конструисан тешки митаљез који је користио муницију у кал.12,7 мм. У наредним годинама и деценијама своје успешне употребе, овај митраљез је постао легендарно оружје у планетарним размерама- преноси амерички интернет портал The National Interest.

Опште је мишљење да су тешки митраљези намењени пре свега за ефикасно уништавање живе силе непријатеља. Међутим, то није тачно. Захваљујући снажном зрну у калибру 12,7мм, овај митраљез може да неутралише и лакше оклопљена борбена возила.

Развој тешког митраљеза ДШК је започео још крајем друге деценије прошлог века. Тада већ успешном и познатом совјетском контруктору Василију Дегтјареву запао је задатак развоја тешког митраљеза великог калибра, који је испрва замишљен као противавионско оружје. Ускоро је овај конструктор представио модел ДК, којег је ипак одликовала релативно мала брзина паљбе, али и оквир капацитета од свега 30 метака. Ови недостаци су постали разлог за модернизацију овог митраљеза, које је урадио такође чувени конструктор стрељачког наоружања Георги Шпагин (специјалиста за оружја која имају велику брзину паљбе). Он је развио додатак за храњење митраљеза помоћу реденика, и одрадио још неколико побољшања на самом оружју, тако да је већ крајем 30-их година прошлог века, започела серијска производња модернизованог митраљеза који је носио ознаку ДШК.

Популарна „Душка“ користи метак калибра 12,7×108 мм. Он је за 9 милиметара дужи, него амерички метак 12,7×99 мм који користи тешки митраљез М2. Ово омогућава совјетском метку већу пробојност. Наиме, метак 12,7×108 мм на раздаљини од 500 метара може да пробије оклопну плочу дебљине 15-20мм. По правилу, амерички митраљез М2 има боље параметре прецизности, док је совјетски ДШК далеко једноставнији приликом теренске експлоатације- преноси интернет портал РГ.

За време Другог светског рата совјетска војна индустрија је произвела око девет хиљада јединица ових митраљеза. Они су постављани на возила ГАЗ-АА, патролне и торпедне чамце, оклопне возове, тенкове Т-40 итд.

У каснијим фазама Другог светског рата, немачка авијација је задавала велике проблеме тенковским јединицама Црвене армије. Ово је узроковало да се по хитном решењу на куполе основних борбених тенкова ИС-2 и тешких самохотки ИСУ-152 инсталирају тешки митраљези ДШК. Ово решење, у тактичком смислу, није само омогућавало успешну борбу против непријатељских авиона, него и уништавање његових ватрених тачака у условима градске борбе (снајперска и митраљеска гнезда, заклоњена пешадија)

ДШК је током рата дефинитно показао да се ради о веома поузданом и убојитом оружју, тако да се одмах после завршетка борбених дејстава приступило пројекту његове модернизације. Модернизована верзија овог митраљеза је носила ознаку ДШКМ. Код њега је измењена конструкција механизма за храњење помоћу реденика и носач митраљеске цеви. Сматра се да је ова верзија митраљеза произведена у милионским примерцима. Он је извезен великом броју земаља у Азији, Африци, Блиском истоку и Источној Европи. Кина је направила своју сопствену копију под ознаком Тип-54. Земље попут Пакистана, Југославије, Румуније, Ирана и Чехословачке су по лиценци такође производиле ово оружје.

"Душка" је оставила веома дубок историјски траг. За време Битке код Дијен Бијен Фуа или опсаде Дијен Бијен Фуа које је вођена од 13. марта до 7. маја 1954. године између француских колонијалних снага у данашњем Вијетнаму са једне, и трупа Вијетмина са друге стране, совјетски митраљез ДШК је био једно од оружја које је однело стратешку превагу на страну комунистичких револуционара.

Наиме трупе Вијетмина којима је командовао генерал Во Нгујен Зјапа су опколили француску базу која је поседовала полетно-слетну стазу преко које су транспортни авиони вршили њено снабдевање. Поред овога, француске колонијалне снаге су њено постојање користиле и за употребу извиђачких авиона и ловаца-бомбардера. Вијетмин је решио да у потпуности изолује ову базу, тачније онемогући било какву употребу полетно-слетне стазе. У тој намери, око базе је распоређено око 100 ватрених тачака опремљених митраљезима ДШК, укључујући и 80 противвавионских топова у кал. 37мм. На овај начин, потпуно је поремећена ваздушна активност изнад ове базе, што је довело да драматичног погоршања ситуације када је у питању њено снабдевање, али и попуна свежим људством.

У веома кратком временском периоду митраљези ДШК у координацији са ПА топовима кал.37мм су оборили чак 62 француска авиона. Ово је довело до слома француских снага које су браниле базу. После седам недеља опсаде, комунистички револуционари подржани вишецевним ракетним бацачима „Каћуша“ су упали у базу, и заробили око 11 хиљада француских војника и официра. На овај начин је дефинитивно окончано француско колонијално присуство у Југоисточној Азији.

ДШК је активно кориштен као ПА оружје и за време рата у Вијетнаму. Ови митраљези нису били тако убојити као тежа ПА оруђа, али су били далеко згоднији за транспорт и снабдевање милиција које су оперисале у Јужном Вијетнаму, Камбоџи и Лаосу. У овим конфликтима популарне „Душке“ су показале висок степен ефикасности против летелица вертикалног транспорта (хеликоптери) и малих извиђачких авиона, као што је нпр. O-1 Bird Dog. Највећи проценат америчких губитака у Вијетнаму, када су у питању летелице, нису остварене ракетама класе ваздух-ваздух или земља-ваздух, него управо ПА митраљезима и топовима, где се поново издвојио совјетски ДШК.

Митраљез је веома обилато употребљаван и за уништавање оклопне технике. Велика почетна брзина зрна на устима цеви и његова снага, су омогућавали ефикасну борбу против лакоолопљене борбене техние. То се пре свега односило на америчке оклопне транспортере М113, али и на прве верзије совјетских борбених возила пешадије БМП. Као резултат масовне употребе овог митраљеза Американци су своју будућу технику почели јаче да „оклољавају“ не би ли некако смањили губитке. То се посебно види приликом развоја ударног хеликоптера Apache, следеће генерације оклопних борбених возила типа Bradley IFV и Stryker.

Што се тиче СССР-а, он је митраљезе ДШК (ДШКТ) масовно постављао на своје тенкове и друга оклопна борбена средства. Постављање тешких и робусних митраљеза на куполе својих тенкова, постао је један од симбола совјетске војне моћи, пише амерички интернет портал The National Interest.

Међутим за време рата у Авганистану совјетски војници су се на својој кожи осетили сву ефикасност овог оружја.Користећи географске специфичности ове државе, муџахедини су масовно употребљавали „Душке“ са веома утврђених позиција, које су се налазиле у кланцима и пећинама.Они су такође веома успешно користили ДШК за борбу против циљева у ваздуху, где су совјетском ваздухопловству нанели одређене губитке.

Такође, вредно је напоменути да је Ирска републиканска армија (ИРА) успела да набави 18 ДШК у Либији. Са једним од њих је оборен хеликоптер британске армије. Инцидент се десио 1988.године.

На Блиском истоку и Северној Африци ови митраљези се масовно инсталирају на модификована пикап и теренска возила. Овако наоружана возила су била неизоставни елемент ватрене подршке побуњеничким формацијама у Сомалији, за време уличних борби у граду Могадиш. Захваљујући овим иновацијама које укључују монтирање „Душки“ на мања, покретљивија возила, његов животни век је битно продужен. Тачније, овај митраљез и дан данас игра важну тактичку ролу у конфликтима у Авганистану, Сирији, Либији, Јемену, Ираку....

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“