Летећа артиљерија: како је „Шишига“ подржавала падобранске јединице совјетске армије

У овом моменту у оквиру руске Копнене војске се налазе стандардна мобилна самоходна средства средства "Град" базирана на камионској платформи „КамАЗ-5350“. Конфликт у Сирији је подсетио на ова оруђа која се налазе на шасији камиона ЗиЛ-131. Ова средства су произведена средином 70-их година прошлог века и налазе се у наоружању јединица морнаричке пешадије.

Онај ко је пратио опрему и наоружање совјетских ваздушно-десантних јединица присећа се да се у периоду од 60-их до 80-их година прошлог века, појавила још једна модификација овог лансера ознаке 9К54 „Град-В“.

Ово средство ватрене подршке је прозвано „летећим" (летећа артиљерија) пошто је имало способност да се десантира из ваздуха помоћу падобрана. Сам ракетни лансер је интегрисан на камионској платформи ГАЗ-66 и због карактеристичног изгледа је добио назив „Шишига“. У први мах ови вишецевни ракетни лансери ракета су превожени у нешто скученијим ваздушно-транспортних летелицама Ан-12, док се касније нису појавили знатно комфорнији млазњаци Ил-76- преноси интернет портал РГ.

За разлику од стандардне верзије ВЛР БМ-21 „Град“ код „Шишиге“ је приметан мањи број лансера, тачније свега 12 лансирних цеви. Да би се постигла што већа стабилност приликом отварања ватре, на задњем делу возила су постављена два додатна ослонца.

У свим осталим аспектима радило се средству које је у пуном капацитету било способно да оствари све задатке, као и класични образци БМ-21 „Град“. „Шишига“ је са невођеним ракетама опремљених парчадно-разорним типом бојеве главе М-21ОФ  калибра 122мм могла да уништи циљеве на даљинама до 20,500 метара. Рафална паљба до потпуног пражњења борбеног комплета од 12 ракета, трајала је 6 секунди.

Ово средство је имало доста богат асортиман ракета које су биле опремљене различитим типовима бојевих глава. „Шишига“ је могла да дејствује са ракетама које су имале касетне бојеве главе капацитета до 5 противпешадијских мина, затим противтенковске касетне бојеве главе капацитета 3 мине, запаљиве-напалм бојеве главе, разорне итд.

Што се тиче самих габарита овог ВЛР, комплетна маса у пуној борбеној готовости је износила 6,000кг. Снага коју је генерисао мотор возила-платформе ГАЗ-66 је износила 115 коњских снага. Максимална брзина по путу је била 85 км/час. Са пуним резервоаром возило је могло да пређе растојање од 870км. Посада се састојала од два војника.

Што се тиче борбене примене, „Шишигу“ су користиле совјетске јединице (ВДВ) током извођења артиљеријске припреме и изненадних ватрених налета у Авганистану. Њена примена је оцењена као веома ефикасна приликом неутралисања површинских циљева непријатеља, посебно када је у питању његова жива сила. Са обзиром на специфичности овог рата, топографске одлике терена, герилску тактику непријатеља и сл., није било прилике за проверу њених реалних способности код извођења падобранског десанта.

Модерне ваздушно-десантне јединице које изграђује руска армија нису имале потребе за овим средством које је развијено пре више од пола века. Наравно, од концепта самог оруђа се није одустало. Оно ће бити реализовано на новој аутомобилској шасији која ће се одликовати још мањим габаритима и већом покретљивости.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!