Овај кубански каратиста је тренирао агенте КГБ-а

Сергеј Киврин/Sputnik, Archive photo
Припадник специјалних јединица Раул Рисо је „преуредио“ класични карате и прилагодио га правој тучи. И данас овај нови стил највише утиче на борилачке вештине совјетског и руског Спецназа.

Међу нама нема много оних који су лично познавали агенте КГБ-а, али нико и не сумња да су кагебеовци кадри да се сами побрину о себи. Неки од вас су чак и упознати са врло убојитом борилачком вештином „самбо“ коју су осмислили Руси (скраћеница од „самоодбрана без оружја“). Данашњи унапређени самбо се, међутим, доста разликује од онога што је било после Другог светског рата. Његов развој је почео када су Совјети схватили да се може додати и „примењени карате“.

Совјетски Савез је тада могао размењивати искуства само са социјалистичким земљама, тако да је срећна околност била званична посета Куби 1978. године на државном нивоу, када су Совјети упознали човека по имену Доминго Родригез Окендо (познатији као Раул Рисо). Од тада је његов „оперативни карате“ постао темељ физичког тренинга припадника КГБ-а.

Карате за борбу прса у прса

Тадашњи лидер Кубе Фидел Кастро позвао је заменика директора КГБ-а Владимира Пирошкова на тренинг припадника Кубанске специјалне службе, који су између осталог били у Фиделовом обезбеђењу. Тренинзи су били засновани на „оперативном каратеу“ који је осмислио Раул Рисо.

Рисо је био ученик класичног стила окинава каратеа џјошинмон шорин-рју (Jyoshinmon Shorin-Ryu). Савладао га је у Јапану током 1960-их и на Кубу се вратио као мајстор овог спорта. Класични карате је за њега ипак био само спорт „на тепиху“, а не за стварну борбу. Зато је он на бази наученог стила развио борилачку вештину за војску, полицију и друге оружане формације. Кубанац је сачувао „најубојитије“ захвате каратеа који одговарају конкретним задацима везаним за неутралисање противника. Рафинирани Рисоов стил био је оријентисан на најслабије тачке противника и примену различитих захвата у борби. Кубански специјалци су учествовали у конфликтима широм света и могу да потврде корист који доноси „оперативни карате“. „Карате је оружје револуције“ – често се у оно време говорило на Куби.

„Раул Рисо је једини мајстор који је грациозне покрете јапанског каратеа могао да прилагоди систему праве борбе прса у прса“, записао је Јуриј Марјашин, један од Раулових ученика у Русији. „Најважније је то што је он све чему нас је учио проверио у Анголи, Мозамбику и Никарагви“.

По речима генерал-мајора државне безбедности Валерија Величка (аутора књиге „Од Лубјанке до Кремља: Нетуристичке екскурзије по свету“ 2015): „Експерти су истакли да је систем оперативног каратеа који је развио Раул Рисо и затим користио кубански Спецназ, по својим практичним карактеристикама превазишао све западне еквиваленте, па чак и традиционалне источњачке дисциплине“.

Обучавање КГБ-а

Званичан совјетски став према јапанском каратеу је био противречан (совјетске власти су неколико пута покушале да забране овај спорт као капиталистичку дисциплину), али је Рисоов стил оставио на Пирошкова снажан утисак. По повратку са Кубе он је саопштио то руководиоцу КГБ-а Јурију Андропову, да би касније КГБ позвао Рисоа да тренира агенте ове руске службе, који су раније тренирали руски самбо.

Мајстор каратеа је стигао у Москву у новембру 1978. године заједно са помоћником и учеником Рамиром Чирином. Они су током наредна три месеца по 12 часова дневно тренирали припаднике КГБ-а и инструкторе.

У фебруару 1979. године 50 совјетских специјалаца је положило испите за инструктора оперативног каратеа. Само двојица инструктора су добили квалификацију за стил џјошинмон шорин-рју. Били су то Јуриј Марјашин (браон појас) и Валериј Самојлов (зелени појас). Касније је Марјашин створио сопствену верзију примењеног каратеа која је затим коришћена у физичкој припреми агената КГБ-а.

Неколико година касније (1982) КГБ је почео да шаље агенте на Кубу да уче оперативни карате, а 1989. године су кубански стручњаци поново позвани у Москву да провере вештине телохранитеља председника Михаила Горбачова.

Од тада Руске снаге безбедности користе оперативни карате. Русија је поред Кубе једина земља која користи овај стил. У фебруару 1990. године СССР је формирао сопствену Федерацију борилачке вештине џјошинмон шорин-рју, а у јулу 1991. совјетску школу џјошинмон шорин-рју. И једном и другом организацијом је руководиo Јуриј Марјашин.

Медији су 2004. године цитирали речи Раула Рисоа: „Када је реч о примени оперативног каратеа у пракси, нико није бољи од Руса“. Рисо је умро 2011. године. Остао је у сећању припадника Државне безбедности Русије као мудар и скроман учитељ.

Сазнајте више: Златне године совјетског каратеа: Зашто је Кремљ забранио ову борилачку вештину

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“