Окршај титана: Када су се амерички и совјетски војници борили једни против других

Петар Бернштејн/Sputnik, Global Look Press
Совјетски Савез и Сједињене Америчке Државе нису никада водили велики отворен рат. Међутим, то није спречило њихове повремене окршаје на копну и у ваздуху.

1. Америчка интервенција у Русији (1918-1920)

Америчке трупе у Владивостоку

Као и други савезници, Америка је послала своје трупе у Грађански рат у Русији као подршку Белогардејским антибољшевичким снагама. Незваничан циљ САД био је да искористи слабост Русије и прошири амерички утицај на њеној територији.

Преко 5000 америчких војника стигло је у септембру 1918. године у руску северну луку Архангељск. Ова операција, позната као Експедиција „Бели медвед”, однела је животе преко 200 америчких војника, који су погинули у сукобима против бољшевика или промрзли у суровим зимским условима 1919. године.

Амерички војници који су послати на руски Далеки исток и у Сибир имали су сасвим другачије циљеве од својих колега у Архангељску. Америчке „сибирске” експедиционе снаге су тамо послате како би спречиле све већи утицај Јапанског царства у региону. Држећи део Транссибирске железничке пруге под својом контролом, Американци нису журили да пруже помоћ Белима у борби против бољшевика.  

Напротив, затварали су очи пред јединицама комунистички оријентисаних партизана на руском Далеком истоку који су се борили против јапанске војске и белогардејског атамана Григорија Семјонова који је имао јапанску подршку.

Са поразом Белог покрета у Русији савезничка интервенција у Русији је окончана. До марта 1920. године у земљи није више било америчких војника.

2. Ваздушна битка изнад Ниша (1944)

Lockheed P-38s

Ова битка је била остварење сна сваког нацисте. 7. новембра 1944. године група америчких ловаца P-38 Лајтнинг напала је колону совјетске војске у близини Ниша у Југославији. У нападу је страдало 27 особа, међу којима и један генерал.

Совјетски војници су почели да трче, машући рукама и црвеним заставама, очајнички покушавајући да покажу пилотима да су погрешили. С обзиром да Американци нису схватили да гађају савезнике, укључила се совјетска противваздушна одбрана и авијација.

У такозваној ваздушној бици изнад Ниша совјетске снаге су изгубиле четири ловца Јак и Јак-9, а Американци три P-38. Тек када је капетан Колдунов, ризикујући да буде оборен, пришао америчком водећем авиону и показао идентификационе знаке своје летелице, Американци су обуставили напад.

После детаљне истраге две земље су одлучиле да овај инцидент заташкају, како не би постао оружје Хитлерове пропагандне машинерије на прагу победе савезника.

3. Корејски рат (1950-1953)

Николај Сутјагин и Јевгениј Пепељајев, совјетски асови у Кореји

Почетком 50-их година Корејско полуострво је постало пробни терен за прве ваздушне борбе између млазних ловачких авиона. Кључну улогу у томе одиграли су совјетски и амерички пилоти.

Совјетски Савез је у октобру 1950. године послао свој 64. ловачки ваздухопловни корпус да се незванично бори изнад Кореје, када је напредовање Јужне Кореје и снага УН довело Северну Кореју на ивицу пораза. То су били совјетски пилоти у авионима МиГ-15, поред стотине хиљада кинеских „волонтера” који су помагали Севернокорејцима да изврше озбиљан контранапад.

Совјетски пилоти Николај Сутјагин са 22 ваздушне победе и Јевгениј Пепељајев са 19 победа били су најбољи пилоти у Корејском рату. Најбољи амерички пилоти у конфликту су били Џозеф Меконел (16 победа) и Џејмс Џабара са 15 оборених непријатељских авиона.

Корејски рат је такође познат по случају када су америчке ваздухопловне снаге бомбардовале совјетску територију. 8. октобра 1950. године два америчка млазна ловца P-80 Shooting Star бомбардовала су аеродром Сухаја Речка на Далеком истоку Русије, погрешно оценивши да се ради о севернокорејском аеродрому.

У америчком нападу оштећено је шест совјетских ловаца на земљи, а један је потпуно изгорео. Иронично је да је амерички авион бомбардовао америчке ловце Bell P-63 Kingcobra, који су у Другом светском рaту предати Совјетском Савезу као део споразума о зајму и најму између две земље.

Када се Совјетски Савез Уједињеним нацијама пожалио због овог инцидента, амерички председник Хари Труман је признао кривицу и изјавио да је напад на територију Совјетског Савеза „последица грешке у навигацији и лоших прорачуна”.

4. Пројекат „Тамни ген” (1973)

Данас је у то тешко поверовати, али некада су САД и Иран били блиски пријатељи и савезници. 60-их и 70-их година они су вршили заједничке извиђачке операције у јужним регионима СССР-а.

Током операције под називом „Тамни ген” амерички и ирански пилоти у иранским ловцима редовно су прелазили совјетску границу како би пронашли рупе у локаној противваздушној одбрани и тестирали колико ефикасно совјетски пресретачи реагују на појаву уљеза.

23. новембра 1973. године МиГ-21СМ којим је управљао Генадиј Јелисејев послат је да пресретне ирански F-4 Phantom II, који је прешао совјетску границу у Муганској долини. Након што су све ракете промашиле циљ, Јелисејев је ударио у реп Фантома крилом свог авиона.

Прво „таранирање” млазних авиона у историји завршило се обарањем aвиона F-4.  Пилоти Иранац мајор Шокунија и пуковник америчких ваздухопловних снага Џон Сандерс  су се катапултирали, а затим су заробљени. Што се тиче Јелисејева, његов МиГ је ударио у планину и на месту је погинуо.   

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“