Ђаво у морнаричкој пругастој блузи: Како је старији наредник Кисљаков издржао напад стотину Немаца

Северни фронт Другог светског рата који је држала Црвена aрмија на граници са Финском по жестини борбених дејстава био је споредан, али и изричито важан због једне ствари, града и луке Мурманск.

Током лета 1941. совјетска морска пешадија извела је више десаната у позадини непријатеља. Циљ једног таквог десанта 17. јула у Мотовском заливу био је да се одвуку главне немачке снаге које су се налазиле на неколико десетина километара од Мурманска. Пре искрцавања главних десантних снага ишли су одреди добровољаца, који су требали да ликвидирају прве положаје Немаца и да очисте терен за десант, након чега би дошло до искрцавања батаљона морнаричке пешадије и даљег развијања мостобрана. Једним таквим одредом од  десет људи командовао је искусни старији наредник Василиј Кисљаков. Сам десант је прошао без губитака људи, међутим немачка обаласка артиљерија потопила је баржу са основним средствима подршке, тако да је цео десант штитио један пољски топ 76 мм и три минобацача. Одред Василија ишао је испред основних снага десанта а циљ је био да заузму „безимени вис“ и да га задрже.

Суочени са совјетским снагама Немци су формирали комбиновану борбену групу састављену од јегера родом углавном из Аустрије. Биле су то трупе специјално трениране у Норвешкој за брзи пешадијски пробој до Мурманска.  Они су добили задатак да потисну совјетски десант у море. Безимени вис постао је кључ битке. Немци су отворили ураганску ватру из минобацача након чега су рањена три борца из Василијеве групе. Након пола сата борбе још двојица су била тешко рањена. Тада се Кисљаков одлучио на рискантант потез. Преостали борци су заједно са рањеницима послати у позадину, док је Василиј остао сам на вису. Наређење је било да извуку рањенике и позову појачање.

Василиј Кисљаков је имао неколико уређених положаја и када су Немци кренули поново у напад он се премештао са једног на други, како да се на том вису налази вод или чета. Немци су прилазили опрезно, тражећи слабо место у одбрани, не слутећи да вис држи само један човек. Борба је са паузама трајала неколико часова. Након што је схватио да више нема муниције и да му је остало неколико граната Василиј се одлучио на блеф. Подигао се, бацио гранату и дао команду: вод, напред! Немци који су се налазили свега 20 метара испред заклона од страха су побегли а неки од њих су оставили оружје и муницију коју је Василиј покупио и вратио се поново у заклон.

Ипак време је истицало и потрошила се и муниција коју је Кисљаков запленио од Немаца. Последњу гранату оставио је за крај, за последњи напад. Појачање је стигло након седам сати борбе. Црвеноармејци су чули последњи узвик Василија „за отаџбину“, и похитали му у помоћ. Немци су се повукли. Вис је задржан.

Василиј Кисљаков

ТРК „Звезда“

Подвиг Василија Кисљакова брзо се прочуо, он је постао први херој СССР на Северном фронту. Унапређен је у официрски чин и остао је на служби у армији. Његовим ратним подвизима ту није био крај. Крајем новембра 1941. његова јединица је добила задатак да заузме вис 314 на путу Мурманск-Липецк. Важност тог виса је била слична као и Мамајевог Кургана у бици за Стаљинград. Кисљаков се одлучио да удари на вис са неочекиване стране, преко залеђеног језера. Рискантни потез се исплатио и совјетски војници су избегли главне ватрене тачке које су биле припремљене на чеони удар. Брзо се отрезнивши после пораза, Немци су почели да дејствују по вису минобацачима. У тренутку док је подизао чету у напад Василиј је погођен са више шрапнела. Како се касније испоставило у болници живот му је спасила звезда хероја Совјетског Савеза коју је недавно добио: орден је зауставио шрапнел испред самог срца.

Херој Другог светског рата Василиј Кисљаков је преминуо 1990, у 74 години живота.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!