Операција „Магистрала“: Како су Совјети топили људске ресурсе муџахедина у Авганистану

Русская семерка

У другој половини 1987. дошло је стварања компактне побуњеничке територије у провинцији Пактија на граници са Пакистаном. Муџахедини и побуњеници из племена Џадран  блокирали су пут до града Хост, са циљем заузећа града и читавог простора у њиховом рејону деловања до границе са Пакистаном. Претња је била огромна: више од 4500 наоружаних муџахедина и могућност да подигну преко 20 000 људи. У таквим условима совјетска команда заједно са авганистанском војском се одлучила на крупну операцију под називом „Магистрала“.

Иако је совјетска армија од 1985. све мање учествовала у борбеним дејствима а све више имала улогу подршке обновљеној авганистанској армији, ипак је од 1987. покренула неколико крупних офанзива. Особеност дејстава совјетских снага је било топљење људских ресурса муџахедина а потом повратак у базе. Због неприступачног терена али и недовољно трупа које су се налазиле у Ограниченом контингенту совјетске армије, очишћени простор врло често није могао да се контролише. На подручијима где је прошла совјетска армија поново би ницале нове групе муџахедина које су непрекидно добијале појачање из Пакистана.

У провинцији Пактија на граници са Пакистаном старешине племена Џандрад почеле су да игноришу власти из Кабула и кренуле у блокаду пута Гардез-Хост. Минирање пута, одрањање стења и постављање препрека је постало учестало. Покушаји преговора са лидером муџахедина Џелалудином Хаканијем завршени су безуспешно. Једини начин да се град Хост деблокира био је војна операција.

Пактија

Замисао операције био је да се трупе из правца Гардеза споје са деловима 108. мотострељачке дивизије из Хоста после масовних удара авијације и артиљерије и да се пробије блокада. Задатак да заузму кључни вис, превој Сате Кандав, добили су делови 103. падобранске дивизије, 345-ти и 56-ти десантно-јуришни пукови. После деблокаде пута, требало је успоставити нормално функционисање живота разминирањем.

Укупна комбинована група бројала је 5634 људи, 28 тенкова 290 оклопних возила, 21 систем БМ-21 „град“ и преко 180 артиљеријских и минобацачких оруђа. Уз совјетску војску учестовало је и десет батаљона царондаја (авганистанске жандармерије) и војске ДРА укључујући и једну тенковску бригаду. Поред тога совјетска авијација и хеликоптери давали су подршку са више стотина ваздушних удара.

Први циљ је био да се заузме Сате Кандав врх на 2400 метара са кога се контролисао цео простор. Операција је започела масовним ударима авијације и артиљерије. Прецизним деловањем авијације пре свега простор око Сате Кандава изолован је од могућих појачања муџахедина. Тај задатак су извршили падобранци уз минималне губитке, врх је стављен под контролу 28. новембра након чега је почело увођење мотострељачких јединица након чега су опет отпочети преговори са лидерима племена Џадран. У току операције истакли су се потпуковник  В. А. Востротин и генерал мајор Павел Грачев (командант 103. ваздушно десанте дивизије) из падобранских јединица и командант 15. бригаде спецназа Ј. Старов за шта су добили медаље.

Совјетски војници пре одласка из Авганистана, 1989.

После двонедељне паузе и безуспешних преговора операција је настављена 16. децембра, с том разликом што је битка увелико била стратешки решена. Сада се совјетска војска спуштала са висова према граду Хосту држећи доминантне положаје. Операција је обухватала простор ширине 150 км. Дана 30. децембра по путу Гардез-Хост прошли су први камиони са снабдевањем. Покушаји муџахедина да пресеку пут поново на више места су одбијени уз тешке губитке. Свуда на доминантним висовима били су постављени контролни пунктови совјетске армије. У току операције десио се и херојски подвих девете чете која је уз подршку одбила напад више стотина муџахедина.

Резултат операције је била потпуна деблокада пута Гардез-Хост и наношење крупног пораза муџахединима особено из племена Џандран чији се лидер Џелалудин Хакани склонио у суседни Пакистан.  

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“