Како је Стаљинов тенк докрајчио нацистичку Немачку

Борци Црвене Армије на тенку ИС-2 испред Бранденбуршке капије после пада Берлина у руке совјетских трупа, Немачка.

TASS
ИС-2, један од најмоћнијих тенкова Другог светског рата, био је толико успешан да је „пресудио“ нацистима, а затим још пола века служио совјетској и руској армији.

Када су почетком 1943. године Немци послали на Источни фронт велики број нових тешких тенкова „Тигар“, Совјети су схватили да су у великом проблему. Тенкови Т-34 средње величине и тешки КВ-1С нису могли ефикасно да се супротставе „Тигру“ ако му не приђу близу. Црвеној армији је био крајње неопходан нови тенк који може на безбедном растојању да се супротстави тим нацистичким чудовиштима.

Немачки тешки тенк Панцер VI Тигар.

Хитно је конструисан ИС-1 (ИС су иницијали Јосифа Стаљина) и у августу 1943. је послат на фронт. Имао је топ калибра 85 мм и могао је да се бори против „Тигра“ на средњој дистанци. Па ипак је то било привремено решење. Требало је направити нешто моћније.

Прототип совјетског тешког тенка „Јосиф Стаљин 1“ (ИС-1).

Најбоље оклопљени и најубојитији совјетски тешки тенк Другог светског рата је био ИС-2. Црвена армија га је добила 31. октобра 1943. Његов топ калибра 122 мм могао је да направи од непријатеља „дроњке“ са удаљености 1,5-2 км. „Тигровима“ је ефикасно пробијао оклоп са дистанце од 1 км.

Совјетски тешки тенк ИС спреман за слање на фронт.

ИС-2 је био једини тенк антихитлеровске коалиције који је могао да пружи какав-такав отпор паљби из немачког зенитног оруђа Flak 18/36/37/41 калибра 88 мм, једног од најбољих противваздухопловних и противтенковских оруђа Другог светског рата. Ниједан други совјетски, британски и амерички тенк није пружао својој посади никакву заштиту од овог оружја.

Тенкисти генерала Михаила Катукова.

ИС-2 је задао Немцима много главобоље. Да би оштетио овај моћни совјетски тенк, „Тигар“ му је морао прићи најмање на 800 метара што му је знатно смањивало шансе за победу у дуелу. Због тога је команда Вермахта наредила својим тенковским посадама да избегавају сукобе са тенком ИС-2.

Тенкови код Висле, Први белоруски фронт.

„Тенк Јосифа Стаљина с којим смо се суочили 1944. године био је у најмању руку раван ’Тигру’. Он је био знатно бољи у погледу облика (као и Т-34)“, написао је немачки тенковски ас Ото Кариус у својим мемоарима ’Тигрови у блату’.

Совјетски тенк ИС-2 у акцији, Будимпешта.

Стаљин је лично био веома задовољан сопственим „брендираним“ тенком. Прича се да је он прегледавши тенк рекао: „Са овим тенком ћемо завршити рат“.

Онеспособљени тенк ИС-2 Црвене армије код Карелске превлаке.

Тенк ИС-2 није пројектован само као „ловац на ’Тигрове’“. Црвена армија је 1944. напустила широке равнице Совјетског Савеза и ушла у многобројне европске градове где су се ови пробојни тенкови показали у најбољем светлу.

Совјетски војници улазе у пољски град Жешов.

ИС-2 се веома брзо кретао уским улицама рушећи на свом путу непријатељске утврђене положаје, барикаде и бункере. Када су совјетске јуришне групе стизале до централног трга искакале су из тенкова са митраљезима, снајперским пушкама и минобацачима, и заузимале одбрамбене положаје. У једном таквом нападу управо је тенк ИС-2 први отворио паљбу на здање Рајхстага у Берлину.

Совјетски тенкови испред Бранденбуршке капије.

До краја рата је направљено укупно 3.395 тенкова ИС-2. Они су и после 1945. коришћени у руској армији. Модернизовани модели су били у совјетском (а затим и руском) арсеналу све до 1995. године. Поред тога, користиле су их и армије Чехословачке, Пољске, Кине, Вијетнама и Северне Кореје. Чак и почетком 2000-их ови тенкови су се могли видети као статички ватрени положаји у јединицама обалске одбране на Куби.

Совјетски тенкови ИС-2 на војној паради у Кини.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“